LJUBAV NEMA GRANICE

3. deo

Helena P.O.V
Iznervirano izađem iz učionice, te se odmah dohvatim pakle cigara u mom dzepu.
Kada izađem u dvorište, sednem na stepenice, te zapalim jednu.
Maloumni kreten, misli da sve zna i da je uvek u pravu.
X: Zar ne bi trebalo da si na času?
Okrenula sam se, te ugledala Mateju iza mene. On mi je najbolji drug. Upoznali smo se kada sam ja upala u malo lošije društvo. Jedini je bio tu za mene, pomagao mi je koliko god je mogao oko bilo čega i kada biste ga upoznali nikako vam ne bi bilo jasno kako je on u tom lošem društvu. Niti pije, niti puši, ima dobre ocene i čista je suprotnost svima nama tamo.
J: Novi lik me je iznervirao.
M: Novi lik?
J: Da, Dimitrije se zove ja mislim.
M: Dimitrije Stojanović?
J: Valjda.
M: Znaš li ko je to?
J: Najveći mogući kreten u celoj školi?
M: Direktorkin sin.
J: Kako znaš?
M: On mi je najbolji drug. Znamo se još od rođenja.
J: Ti i on ste najbolji prijatelji? Taj kreten i ti?
M: Nije kreten, samo ne razmišlja toliko o tuđim osećanjima.
J: U pravu si, to ga uopšte ne čini kretenom.
Kažem sarkastično, na šta se on nasmeje.
M: Šta ti je rekao?
J: „  Tipično, sedi u poslednjoj klupi, drsko se ponaša, puši, šta je bilo? Umrla ti kornjača? "
M: Pa nije znao.
J: Ako vidi da mi je već nešto neka se ne meša.
M: Popričaću sa njim.
J: Nemoj.
Oglasi se zvono za kraj časa, te ja bacim cigaru na pod.
J: Vidimo se.
Kažem, te ga poljubim u obraz i krenem ka učionici.
Kada sam ušla videla sam da je Dimitrije i dalje u poslednjoj klupi gde ja sedim.
J: Pomeri se odatle.
D: Zar uvek moraš da budeš tako nadrkana? Da si me lepo zamolila možda bih čak i otišao.
J: Ma nemoj?
Namršteno kažem, te sednem na mesto i naslonim se na zid.
D: Jesu li ti to prave pegice?
J: Ne, svaki dan ustajem u pet sati da tačkam nos.
Sarkastično kažem na šta se on namršti i okrene se.
J: Zašto si se prebacio u ovu školu?
D: Pa vidiš, drogirao sam se, pa me je mama poslala na odvikavanje i sada me drži bukvalno ispred nosa.
J: Jako smešno.
Kažem, te prevrnem očima.
D: Šta je smešno?
J: Misliš li da sam glupa? Ne bi tako olako rekao da si se drogirao kao da je to ništa.
D: Oćeš da idemo kod moje mame da je pitamo, šta?
J: Tvoja mama je direktorka, jel da?
D: Da.
J: Dobro, ćuti više.
D: Pa pitala si me..
J: Ššš
D: Bože sačuvaj.
Zvonilo je za početak časa, te je nastavnik ušao.
N: Da vidimo ko će danas da odgovara..
Rekao je, te nasumično otvorio dnevnik.
N: Helena Lazarević.
J: Ne jebi mee..
N: Šta?
J: Ništa, ništa.
Pogledam u Dimitrija koji maltene crkava od smeha.
J: Šta je smešno?
N: Ajde Helena, nemamo vremena da ti ćaskaš tu.
J: Ne znam ništa.
N: Znači da upišem jedan?
D: Nee, zna ona.
Pogledam ga sa podignutom obrvom na šta me on gurne sa stolice.
D: Idi da odgovaraš.
J: Ubiću te.
Kažem, te ga u prolazu lupim po glavi.
N: Ajde, Helena kaži namm sve što znaš o motivima.
Krenula sam da odgovorim da ne znam, kada sam videla Dimitrija kako maše rukama.