LJUBAV NEMA GRANICE

28. deo

Dimitrije P.O.V
Parkirao sam kola u garažu, te se spremio sa ispiranje mozga.
Ušao sam u kuću i već u hodniku sam čuo mamu kako i dalje priča o tome.
Kada sam stigao u dnevnu sobu postalo je još gore.
M: Gospodin se setio da ima kuću?! Nema te ni u školi, ni kod kuće i kada se vratiš odmah me osramotiš! Gde ti je pamet bila?! Prvo kasniš, a posle još izađeš napolje u sred večere da bi ste se ljubili na parkingu! Pa pobogu, jel ima mozga u toj tvojoj glavi?
J: Ima li nešto da se jede? Nisam stigao da dovršim večeru.
Namerno sam je pitao kako bih je isprovocirao.
M: Samo ti mene provociraj! Stići će te sve!
J: Šta će mene da stigne mama? Mislim da si ti ta koju će nešto da stigne.
M: Šta bre lupaš?!
J: Pa zar nisam u pravu? Kaži mi kada si se poslednji put ponašala kao mama prema meni?
M: Jel ti to mene zajebavaš?! Svaki dan gubim živce zbog tebe!
J: Kroz šta sam sve prošao, a tebi je bio bitan samo ugled. Poslala si me na odvikavanje i nijednom nisi došla da me posetiš. Ono što sam prošao tamo ne bih čak ni tebi poželeo. Da nije bilo tate, čak me ne bi pustila ni na Igorovu sahranu, jer sam previše plakao. Nisi me pustila ni da žalim za svojim bratom!
M: Da žališ?! Svaki dan si se opijao, dovodio svakakve devojke ovde i kao da to nije bilo dovoljno počeo si da se drogiraš!
J: Čoveče, pa ti mene stvarno ne razumeš. Do sada sam mislio da bar postoji mali deo tebe koji me zapravo voli, ali očigledno ga nema. Misliš da sam počeo da se drogiram iz dosade?! Misliš da sam se svaku noć opijao, jer sam se lepo osećao?! Prolazio sam kroz toliku bol, a ni ti ni tata niste bili tu da mi pomognete! Niste ni primetili! Samo si mislila o tome kako sam ja buntovnik koji će obrukati ovu porodicu za sve pare! Da nije bilo Mateje ko zna kako bih završio sada!
M: Mateja..Kakav bre Mateja? Jel te je on rodio, jel te je on hranio? Da te nije možda on nosio devet meseci u stomaku?
J: Veruj mi, bio bih ti zahvalniji da si me ostavila nekome na pragu. Ma da si me i ostavila pored kontejnera, život bi mi bio lepši!
Iznervirano sam rekao, te otišao u svoju sobu.
Nikada se do sada nisam posvađao sa njom.
Obično se ona nervirala, a ja je još više provocirao i tako svaki dan.
Legao sam na krevet, te mi je u tom trenutku stigla poruka. Bila je od Helene.
H: Jel sve okej?
Nasmejao sam se, te joj odgovorio.
J: Nikad bolje.
H: Dođi kod mene, pa možemo da pričamo o tome. Znam da ti je svakako samo ne super.
J: Nema potrebe, videćemo se sutra.
Rekao sam, te ugasio telefon.
Stvarno mi je drago što je baš ona našla put do mog života.
Nije prošlo ni mesec dana otkako je poznajem, a imam osećaj da me ona najbolje zna.
Mogla je da me pročita, kao da sam otvorena knjiga u njenim rukama.
Ona i Mateja su mi više porodica nego što ćemo mi biti.
Igor je zapravao i imao porodicu. Mama i tata su ga prosto obožavali.
Savršen dečko, dobre ocene, pristojan, odgovoran.
Dok je on dobijao svu pažnju mame i tate ja sam dobijao sve ostalo.
Kada kažem da je bio savršen, stvarno tako i mislim.
Bio je jednako dobar brat koliko je bio u dobar u drugim stvarima, a bio je savršen u svemu što je pokušao.
Da nije njega bilo, ovo moje ponašanje bi počelo mnogo ranije.
Zavibrirao mi je telefon. Ponovo mi je stigla poruka od Helene.
H: Jesi li siguran?
J: Siguran sam. Spavaj sada, kasno je.
Odgovorio sam i posle toga mi nije stigla više nijedna poruka.
Ostavio sam telefon na komodu pored kreveta i ubrzo utonuo u san.