LJUBAV NEMA GRANICE

38. deo

Helena P.O.V
Bilo je osam sati, te sam odlučila da počnem da se spremam.
Na brzinu sam se istuširala i kao što sam uvek radila, sve što sam mogla da nosim u klub sam bacila na pod i počela da biram.
Možda ovo i nije toliko loše. U pravu su, trebalo bi da malo skrenem misli sa Dimitrija, ali nije ni to lako.
Kad god pokušam, nekako mi uvek dođe u misli,  a da ni ne primetim.
Zazvonio mi je telefon, te sam videla da na telefonu piše Dimitrije.
Zvonio je, ja sam prekinula i tako iznova i iznova sve dok se nisam javila.
J: Molim?
Pokušala sam da kažem nezaintersovano, ali čim sam mu čula glas znala sam da nije bitno. Toliko se napio da sam sigurna da se neće ni sećati da me je zvao.
D: Javila se!
Čula sam kako je nekome rekao.
J: Šta hoćeš Dimitrije?
D: Čekaj da izađem, ne želim da ovaj dobar šanker Đole sluša naš razgovor. Vidimo se bralee.
Rekao je pretpostavljam tom šankeru, zatim sam čula opasno iritirajuće škripanje stolice i onda je napokon progovorio.
D: Hoću da ti kažem da te mnogo vo..
Nije završio rečenicu, jer mislim da je pao. Čuo se vrisak nekoliko devojaka, a onda pretpostavljam da je došao Đole.
„ Izgleda da će ovo morati da sačeka " je sve što sam čula pre nego što se veza prekinula.
Srce mi je kucalo sto na sat. Šta ako mu se nešto desilo?
Nedugo zatim ponovo mi je zazvonio telefon, ponovo on.
J: Halo?
Đ: Ovde Đole. Hteo sam da ti javim da je dobro, samo je previše popio.
Osetila sam ogromno olakšanje.
J: Hvala ti.
Rekla sam, te prekinula slušalicu. Sada kada znam da je dobro, mogu da nastavim da se spremam.
Nije normalan, stvarno nije. Zar je moguće da se toliko napio da ne može ni da hoda?
Obukla sam usku crnu haljinu koja mi je bila nešto malo iznad kolena.
Našminkala sam se, ali nisam preterivala. Mrzelo me je da se toliko trudim, zapravo nisam imala za koga.
Kada sam bila spremna, stigla mi je poruka od Elene.
„ Mi smo stigli. Čekamo te ispred. "
Savršen tajming, pomislila sam.
Sišla sam dole, ušla u auto i krenuli smo.
...
Bilo je malo preko ponoći. Ja sam sedela za šankom, dok su se ovi ostali negde izgubili.
Pogodite sa kim sam ja bila? Sa Đoletom. Znam, kakva slučajnost.
J: Đole, daj još jednu.
Đ: Jesi sigurna? Završićeš na kraju kao Dimitrije.
Krenula sam da mu odgovorim kada sam čula dobro poznat glas.
Jel mene neko zajebava?
J: Petre?
Rekla sam i pre nego što sam se okrenula.
Nisam mogla da verujem da je to stvarno on.
Nisam ga videla tri godine, ako ne računamo ono kada je došao na sahranu.
Jako sam ga zagrlila. Stvarno mi je nedostajao.
Ne u tom smislu na koji ste vi verovatno pomislili, već kao drug.
J: Otkud ti ovde?
Rekla sam nakon što ga pustila iz zagrljaja.
P: Šta kažeš da izađemo odavde?
Klimnula sam glavom, te me je on uhvatio za ruku kako se ne bih izgubila u gužvi.
Pre nego što sam ustala sa stolice čula sam Đoleta koji je rekao da je ovo previše drame za jedno veče na šta sam se ja definitvno složila.
Ko još može da sretne bivšeg dečka sa kojim je bila godinu i po dana i to dok se opija zbog drugog bivšeg dečka sa kojim je jedva bila mesec dana? Pa to samo meni može da se desi.
J: Otkud ti ovde?
Ponovila sam pitanje, jer ništa nije pričao. Verovatno me nije ni čuo jer je unutra bila ogromna galama.
P: Otvorio sam firmu ovde. Već pet dana sam ovde. Hteo sam da ti se javim, ali nisam imao tvoj broj niti bilo šta drugo.
J: Otvorio si firmu? Pa ti si se stvarno uozbiljio od prošlog puta kada sam te videla.
P: Bilo je i vreme. Šta ima novo kod tebe?
J: Svašta.
Rekla sam, te počela da mu pričam. Petra sam poznavala još od pelena tako da mi nije bio problem odmah sve da mu ispričam nakon što sam ga videla posle tri godine.
Nisam ni primetila kako je vreme brzo prošlo. Već je bilo pola četiri ujutro.
J: Mislim da je vreme da krenem. Moji će se verovatno brinuti.
P: Sa kim si došla?
J: Sa Matejom, Nikolom, Lukom i Elenom.
P: Elenom?
Pitao me je iznenađeno na šta sam se ja nasmejala.
J: Verovao ili ne, nas dve smo sada najbolje drugarice.
P: Šta sam ja sve propustio. Pa u ovom Beogradu se dešavaju i nemoguće stvari od kada nisam tu.
Nasmejala sam se. Bio je u pravu. Kada bih ovu sadašnjost gledala u prošlosti nikada ne bih poverovala.
P: Odvešću te ja kući.
Poslala sam Mateji poruku da sam otišla kući sa Petrom kako se ne bi brinuli, mada verujem da sam im ja trenutno bila skroz nebitna. Nisu ni primetili da sam otišla verovatno.