LJUBAV NEMA GRANICE

5. deo

Dimitrije P.O.V
Sve što se čulo bila je nastavnica istorije koja je pričala o svemu samo ne istoriji.
Pogledam u Helenu koja je glavu naslonila na sto i ne pomera se već čitavih deset minuta.
Počupam je za kosu, te se malo odmaknem očekujući da će me sada opaliti kao što niko nije, ali ništa.
Je li ona to zaspala?
J: Helena.
Tiho kažem, te kada vidim da ništa nije odgovorila uverim se da spava.
Prodrmam je, te ona glavu okrene prema meni i upitno me pogleda.
J: Jesi li ti to zaspala?
H: Pusti me na miru.
Kaže, te se okrene na drugu stranu.
J: Ona realno spava.
Kažem kroz smeh na šta ona glavu podigne sa stola i pogleda me.
H: Pokušavam da spavam, ali ne ide. Ne zaklapaš. Samo nešto pričaš buraz je l ćutiš ti nekada?
Posle ovoga počnem još više da se smejem na šta se ona još više iznervira.
H: Šta je smešno? Jesi li ti pri sebi? Ja sam sto posto sigurna da ti nisi išao na ono odvikavanje.
Kaže, te se prekrsti, a ja počnem još jače da se smejem.
Pogledam u nju kada shvatim da je i ona počela da se smeje.
H: Ti nisi normalan, šta ti je toliko smešno?
J: Pa i ti se smeješ.
N: Šta se dešava tamo? Šta je toliko smešno?
Počnemo još više da se smejemo kada se nastavnica umeša u ovu situaciju.
N: Šta je smešno pitala sam?
Besno je upitala što nas je nateralo da još više počnemo da se smejemo zbog njenih obraza koji su se zatresli.
N: Izađite napolje!
H: A nemojte, ne smem još jedan neopravdani da dobijem, izbaciće me iz škole.
N: Rekla sam napolje!
Ustanemo, te se za par sekundi nađemo na hodniku.
H: Jesi li joj video obraze?
Rekla je kroz smeh imitirajući istoričarku.
X: Dimitrije.
Uozbiljim se kada čujem mamin glas, te se okrenemo.
M: Pa zar i ovde praviš probleme?
J: Nisam ništa uradio.
M: Izbacila vas je sa časa, jer ste bili mnogo dobri, a?
H: Samo smo se smejali, zar je zabranjeno?
M: Vratite se na čas i izvinite se, a tebi je bolje da se smiriš Helena, znaš i sama da imaš previše neopravdanih.
H: Okej.
M: A sa tobom ću razgovarati kod kuće.
Kaže, te uđe u svoju kancelariju.
H: Uuu, biće batina.
J: Ćuti i kreni.
H: Rekla je da se vratimo na čas.
J: A ti ćeš je poslušati?
H: Pa vidiš volela bih da nastavim da se školujem.
J: Ne izgleda tako.
H: Ma daj, imam odlične ocene. Sem matematike i fizike.
J: Ajde da ti verujem.
H: Možeš i sam da se uveriš.
J: Zato nisi znala motive danas, a?
H: Uhvatio me je nespremnu, inače imam pet.
J: Dobro.
H: Šta dobro, stvarno imam pet.
J: Nisam rekao da nemaš.
H: Pa ne veruješ mi.
J: Verujem ti.
H: Ne mogu više da te ubeđujem, ako hoćeš veruj mi, a ako nećeš ne moraš.
Kaže, te izvadi paklu iz dzepa i zapali jednu cigaru.
J: Vidi je, ne može bez cigara.
H: Začepi.