LJUBAV NEMA GRANICE

40. deo

Dimitrije P.O.V
Nakon što je otišla sa onim dečkom par sekundi sam stajao tamo besan što sam samo ćutao iako sam imao mnogo toga da kažem.
Seo sam za šank te naručio tekilu. Samo par njih, nisam bio raspoložen čak ni za to, što je Đoleta iznenadilo.
Tako je, isti onaj Đole koji me je ohrabrio da kažem Heleni da je volim što se na kraju završilo sa mnom na podu.
Đ: Šta će to biti da ti nisi raspoložen za piće?
J: Video sam je.
Đ: Helenu?
Odmah je znao. Verovatno zato što sam mu bio stalan gost koji ga je uvek smarao o Heleni.
Đ: Koliko je prošlo, a ti je još uvek nisi preboleo. Ti si poznati glumac, zar je toliko teško naći devojku?
J: Naravno da nije teško, ali one nisu Helena.
Đ: Čoveče, šta onda radiš ovde? Idi kod nje.
J: E Đole, kad bi to bilo tako lako.
Đ: Zašto nije?
J: Vidiš ja sam tri godine bio sam razmišljajući o njoj, dok je ona očigledno našla dečka.
Đ: Aha, Petar.
Zakašljao sam se. Da li misli na onog Petra sa kojim je Helena bila godinu i po dana pa se on preselio?
J: Siguran si?
Đ: Nisi ti jedini koji se ovde noćima opijao. Zapravo baš onaj dan kada nisi mogao da hodaš koliko si se napio, došla je ovde sa društvom. Pričala mi je o tebi, a onda se pojavio neki visoki lik tamne kose i očiju.
J: Zašto se sećaš nečega što se desilo pre tri godine ovako detaljno?
Đ: Ostali ste upečatljivi, a i imam jako dobro pamćenje.
J: Molim te mi objasni kako si onda završio ovde kao šanker?
Nasmejao se, sipajući nekom liku piće.
Đ: Zato što sam bio glup?
Đole je bio svega godinu dana mlađi od mene i tokom ovih silnih razgovora sa njim stvarno nisam shvatao kako je završio na ovom mestu.
J: Slušaj Đole, ti si meni pomogao i ja ću tebi. Kaži mi, šta bio hteo da radiš?
Đ: Zapravo, dobro mi je ovde. Plata je okej, a plus imam i napojnice.
J: Čudan si ti.
Đ: Nego, onaj lik Petar.
Nastavio je sa pričom.
Đ: Ne izgleda mi kao neko koga voli. Mislim nije da ne oseća ništa prema njemu, ali iz tvojih priča siguran sam da je ovo što vi imate mnogo jače.
J: Misliš?
Klimnuo je glavom sipajući mi tekilu.
Đ: Evo da te probudi pre nego što odeš.
J: Šta da joj kažem i da odem? Sada sam je video i jedino što sam mogao da izustim je njeno ime. A da ne pričam tek o tome koliko je besna bila kada me je videla.
Đ: Odeš tamo, pozvoniš joj na vrata i pokušaš da joj objasniš. Nisi očekivao da ćeš je videti ovde zato si i samo ćutao kao neka kukavica.
Koliko god gotivio ovog lika nekad baš ume da te ubaci u bedak i obeshrabri.
J: To je Helena druže. Poznavajući nju zalupila bi mi vratima pred nosom i usput bi mi bacila saksiju na glavu.
Đ: Ako je voliš valjda ćeš izdržati tu jednu saksiju.
J: U pravu si.
Rekao sam, te ustao sa stolice. Popio sam onu tekilu koju mi je sipao i uputio se ka njenoj kući.
Šta mogu da izgubim? Verovatno pamćenje ako me bude gađala saksijom.
Zaustavio sam se ispred njene kuće, te pokucao na vrata.
H: Napokon je stigla pica. Čekam je već sat..
Ućutala je kada je videla mene umesto dostavljača pice.
J: Možemo li da popričamo?
H: Ne.
Rekla je, te zalupila vratima. To je bila Helena koje sam se sećao.
Seo sam ispred njenih vrata spreman da čekam ovde celu noć kada je odjednom pala saksija tačno pored mene.
Ljudi moji kažite mi da sam poludeo.
Sam sebi sam predvideo budućnost.
Naslonio sam se na vrata sa osmehom na licu.
Jeste da je upravo pokušala da me pogodi saksijom, ali bilo mi je drago što sam je i dalje poznavao, što se još uvek nije promenila.