LJUBAV NEMA GRANICE

35. deo

Helena P.O.V
Da mi je neko rekao da ću sedeti kući i roniti suze zbog dečka, nikada mu ne bih poverovala, ali evo me. Radim upravo to. U ovih deset dana bila sam uplašena, zbunjena, tužna, ljuta, preljuta, a sada sam opet tužna. Elena je svih deset dana pokušavala da me oraspoloži, ali nije joj išlo.
E: Prestani da plačeš više!
Rekla je iznervirano.
E: To je glupavi dečko! Sigurna sam da je okej i da će se uskoro vratiti, ti ćeš ga prebiti i onda će se posle toga sve vratiti u normalu!
Sobom se oglasio moj preglasan smeh.
E: Da si mi rekla da je bilo dovoljno da se iznerviram da bih te nasmejala uradila bih to mnogo ranije.
Rekla je sedajući pored mene.
E: Ozbiljno Hel. Zar ćeš stvarno dopustiti da te jedan dečko ovoliko baci u bedak?
J: Pa nije on samo neki tamo dečko.
Odjednom se čulo zvono na vratima, te sam ja otišla da ih otvorim. Ispred njih je stajao on.
Svašta sam htela da mu kažem, da ga prebijem, da ga izgrdim kako niko nikada nije, ali sam mu se na kraju samo bacila u zagrljaj.
J: Budalo, gde si bio do sada?
Upitala sam ga i dalje ga ne puštajući iz zagrljaja.
E: Helena, dečko je pozeleneo. Slobodno možeš da ga pustiš, neće nigde pobeći.
Nasmejala sam se, te ga pustila.
E: Idem ja sada, javi mi šta je bilo.
Klimnula sam glavom, jako je zagrlila, te je krenula.
Dimitrije i ja smo otišli u dnevnu sobu. On je seo na kauč, a ja na fotelju koja je stajala preko puta.
J: Znaš li koliko sam se zabrinula?
D: Znam, imam barem hiljadu propuštenih poziva od tebe i to samo prvi dan.
Nasmejano je rekao, ali meni uopšte nije bilo smešno. Šta mi sve nije prošlo kroz misli. U jednom trenutku sam bila sigurna da me je samo iskoristio kao i ostale devojke i ostavio.
Kada je video da sam ozbiljna i on se uozbiljio.
D: Znam da je trebalo da se javim, ali to mi je stvarno bilo poslednje na listi briga. Saznao sam nešto za šta nisam bio spreman i trebalo mi je malo vremena da to procesujem. Sada kada sam se vratio i video te ovakvu najradije bih se vratio tamo i nikad se ne vraćao.
J: Šta ti bi samo odjednom? Bilo je sve okej do onog dana kada smo izašli u restoran sa Matejom i Elenom.
D: Trebao sam ovo da ti kažem ranije. Nisam trebao da se petljam u stvari koje me se ne tiču. Nisam imao prava da ti ne kažem za ovo.
Rekao je, te je glavu stavio u ruke. Zbunjeno sam ga gledala. Nisam ni sumnjala da će se posle ovoga moje srce raspasti na milion delića.
Ništa nije rekao, već mi je pružao neko pismo.
Odmah nakon prvog reda srce je počelo nenormalno brzo da lupa. Pomislila sam da će iskočiti.
Svakim redom mislim da sam sve više lila suze.
Kada sam ga pročitala, par trenutaka nisam ništa pričala.
Obrisala sam suze, te konačno progovorila.
J: Od kad ti znaš za ovo?
D: Od onog dana kada smo trebali u restoran. U ormaru postoji neka mala fioka koju sam primetio. Tu sam našao ovo pismo.
Rekao je ne gledajući me u oči. Ne mogu vam opisati količinu ljutne koju sam trenutno osećala.
J: Zašto mi nisi rekao?!
Odjednom sam počela da vičem. I samu sebe sam iznenadila.
D: Ja..
J: Šta ti?! Nisi imao prava da ovo kriješ od mene! Nisi imao prava ni da pročitaš ovo pismo!
D: Znam.
J: Jel to sve što imaš da kažeš?! Zašto mi nisi rekao?!
D: Mislio sam da ćeš me mrzeti posle toga. Očigledno sam i bio u pravu.
Ironično sam se nasmejala. Ne znam ni odakle mi snage za ovo sarkastično ponašanje.
J: Ne, Dimitrije, ne bih te mrzela. Da si mi odmah rekao, ništa od ovoga ne bi ispalo ovako. Nisi mi verovao! Doneo si pogrešan zaključak i sada ćeš se nositi sa tim. U pravu si, mrzim te. Mrzim te zato što sam mislila da mogu da ti verujem. Sa tobom sam bila otvorenija više nego sa ljudima koje poznajem ceo život i šta si ti uradio? Izneverio si me.
D: Hel.
Rekao je tužnim glasom. Obično sam obožavala taj nadimak, pogotovo kada ga on izgovori, a sada nisam mogla da ga podnesem. Bes me je skroz obuzeo.
J: Izađi napolje!
Glasno sam viknula, te me je on poslušao.
Nakon što sam čula da su se vrata zatvorila samo sam se srušila na pod i plakala.
Satima sam plakala. Toliko da sam mislila da više nisam imala šta da isplačem.
Nisam bila ni sigurna oko čega plačem.
Da li zbog toga što sam konačno našla krivca za smrt mojih roditelja, zbog toga što ovo stvarno nisam očekivala ili ipak zbog Dimitrija.

Wow ovo nisam ni ja očekivala. Stvarno se nekad zapitam kako uspem ovamo da izdramim.