LJUBAV NEMA GRANICE

12. deo

Helena P.O.V
Probudio me je zvuk alarma što mi je momentalno pokvarilo celo jutro.
Kada sam se smilovala da ustanem i da se spremim krenula sam u školu.
Posle desetak minuta već sam se našla u učionici na svom mestu.
Uzela sam papir, te počela da crtam dečka od juče.
Ne znam zašto, ali imala sam potrebu, možda zbog toga što ga verovatno više nikada neću videti ili zbog toga što je bio prelep.
Imao je plavu kosu sa ponekim smeđim pramenovima i svetlo braon oči. Crte lica su mu bile izuzetno naglašene što ga je činilo još lepšim.
Zvonilo je za početak časa, te se učionica polako punila.
Kada sam videla Dimitrija, polu završen crtež sam strpala u ranac.
Seo je pored mene, te je odmah zatim i nastavnik ušao.
Zazvonio mu je telefon, te su svačiji pogledi bili upereni u njega.
D: Mogu li da se javim? Hitno je.
Nastavnik je klimnuo glavom, te je on izašao iz učionice.
Posle par minuta se vratio, te sam ga ja radoznalo pogledala.
J: Ko je to?
D: Reći ću ti posle.
J: Zašto ne sada?
D: Zato što sam rekao da ću ti reći posle.
J: Kakve veze ima da li ćeš mi reći sada ili posle? Kaži mi sada.
D: Ako nema veze možeš da sačekaš.
Razočarano izdahnem na šta se on nasmeje.
Nestrpljivo sam čekala da dođe kraj časa kako bih saznala o čemu se radi.
Kada je napokon zvonilo odmah sam napala Dimitrija pitanjima.
D: Mislim da je bolje da ti pokažem.
Rekao je, te smo se ubrzo našli u njegovim kolima.
Posle nekih pola sata našli smo se ispred nečije kuće.
J: Čija je ovo kuća?
D: Tvoja.
Rekao je, te mi bacio ključeve.
J: Šta?
D: Ovo je bio poklon.
Samo sam ga gledala očekujući da će sada reći da se šali, ali to se nije desilo.
Otključala sam vrata i par sekundi samo stajala ispred gledajući.
Uvek sam im pričala kakvu kuću želim da imam kad odrastem.
Bila je skroz ista kao što sam im objašnjavala, možda čak i bolja.
Ušla sam u dnevnu sobu, te sam se odmah dohvatila slike koja je stajala na komodi kod televizora.
Bili smo tu mama, tata, tetka, Aleksa i ja za Božić.
Nasmejala sam se, te mi je suza radosnica skliznula niz obraz.
Ostavila sam sliku, te pogledala u Dimitrija.
J: Ovo je jedan od retkih momenata kada me ne nerviraš.
Rekla sam, te ga jako zagrlila.
Nastavila sam sa razgledanjem kuće, te sam stigla do svoje sobe.
Sela sam na krevet i razgledala.
Zidovi su bili sive boje, a nameštaj bele. Nekoliko slika bilo je okačeno na zid. Na krevetu je bilo par čupavih jastuka bele i sive boje. Laminat je takođe bio tamne boje, a na njemu je bio beli tepih.
Sve je izgledalo potpuno isto, sem zidova.
Želela sam tamniju boju, ali se to mojoj mami nikada nije svidelo.
J: Kako si saznao?
D: Pa, oni su mislili da poklon nije važna stvar tako se nisu ni obazirali na to, ali shvatio sam da ako nije bilo nešto veliko onda bi ti odmah dali poklon.
J: Ali proveravili su račun u banci. Zar nisu primetili da je dosta novca uzeto?
D: Kuću su plaćali na rate, tako da nisu uzimali puno novca sa računa.
J: Zašto ovo radiš? Tek si me upoznao, a mučiš se oko svega ovoga.
Samo je slegnuo ramenima. Izgledalo je kao da i on sam ne zna. Poznajemo se dva dana, a on mi pomaže da pronađem ubicu svojih roditelja, što bi moglo i njemu nauditi.
D: Valjda zato što imam osećaj da bi i ti uradila isto za mene. Od samog početka si mi bila drugačija, zanimljiva. Sve to što ti se desilo u životu, je verovatno i razlog što ti verujem. Bila si povređena i znam da nikada ne bi poželela da neko drugi prođe kroz isto.
Obično nisam ovako plačljiva, pretpostavljam da me je trenutak pogodio. Saznala sam barem nešto posle godinu dana nadanja.
Mislim da sam polako počinjala da se mirim sa činjenicom da niko neće odgovarati za to što sam ostala bez roditelja, zbog toga što su dve najbolje osobe koja sam upoznala otišle.
J: Ako ikada budem bila loša prema tebi, molim te mi lupi šamar.
Rekla sam na šta smo se oboje nasmejali.
D: Hoćeš li od sada ovde živeti ili ćeš ipak ostati kod tetke?
Slegnula sam ramenima. To je pitanje koje mi se motalo po glavi od kako smo došli.
J: Živeti sam u kući je velika stvar. Tu su računi i sve, a ja i dalje nemam posao.
D: Ti znaš da ti je ostalo još dosta novca od roditelja? Dok to potrošiš siguran sam da ćeš naći posao.
J: Ne znam, razmisliću.