LJUBAV NEMA GRANICE

31. deo

Helena P.O.V
Ceo dan smo proveli zajedno i pre deset minuta me je dovezao do kuće i otišao.
Iskreno nisam očekivala da ću se za njega vezati u ovakvom malom periodu.
Petra sam poznavala ceo svoj život, pa mi je opet trebalo više vremena da mu stvarno verujem, a tada su moji problemi bili minimalni.
Nikada nisam volela da pričam sa ljudima o mojim problemima.
Verovatno zato što sam htela da pobegnem od njih barem na kratko.
Legla sam na krevet, gledajući u plafon i razmišljajući.
Otkako sam ga upoznala prošla sam kroz mnogo stvari u samo tih nedelju dana.
Do pre dva dana sam čak bila i optužena za ubistvo.
Sve to što se desilo, nateralo me je da mu verujem.
Bio je tu i brinuo za mene kao da nije imao svoje probleme.
Znala sam da mogu da se naslonim na njega kada god mi je teško, a to je nešto što dugo nisam osećala.
Verujem ja i Mateji i takođe znam da bi on uradio isto koliko je Dimitrije u ovim situacijama koje su me zadesile, ali ipak je bilo nekako drugačije.
Zazvonio mi je telefon, te sam na ekranu videla Matejino ime.
Nije mi dopustio ni reč da progovorim, već je počeo da priča.
M: Elena i ja smo u vezi.
Rekao je raspoloženo na šta sam ja momentalno ustala u sedeći položaj.
J: Šta?
M: Evo, pre pet minuta sam je ispratio kući.
J: Ne zezaš me?
M: Naravno da ne.
Bila sam srećna zbog njega. Elenu nisam podnosila i to ste i sami mogli da shvatite, ali bilo mi je drago, jer sam znala koliko mu se sviđala.
J: Trebalo ti je dve godine, ali ipak si uspeo. Mislim da ovo treba da proslavimo.
M: Krenuo sam ka tebi ne brini se. Imam osećaj da se dugo nismo ispričali.
J: Zato što i nismo. Dosta toga se izdešavalo nisam imala vremena ni za šta.
M: Sada je sve gotovo tako da me očekuj svaki dan.
J: Za koliko dolaziš?
M: Tu sam za nekih 20 minuta verovatno. Prolazim pored pekare, jesi gladna?
J: Nisam.
M: I to da doživim.
Ceo dan sam provela sa Dimitrijem što je značilo da sam ceo dan trpala nešto u usta.
Zbog njega ću se na kraju pretvoriti u svinju.
J: Prespavaćeš kod mene.
M: A da me pitaš da li imam obaveze, to ništa.
J: Ma daj, kakve ti obaveze imaš?
M: Uvredio bih se, ali si u pravu. Jesi ponela i moje stvari kada si se odselila?
J: Naravno da jesam.
Mateja je stalno provodio vreme kod mene tj. kod tetke. Imao je svoju četkicu u kupatilu i odeću kod mene u ormaru.
M: Ajde, vidimo se za 10 minuta.
Rekao je, te prekinuo poziv.
Ja sam ustala sa kreveta i sišla dole kako bih našla neke filmove.
Nije mi pošlo za rukom, s obzirom da sam ja imala samo ljubavne filmove koje on nije voleo tako da sam odlučila da nađemo nešto na internetu kada dođe.
Čulo se otvaranje vrata, te sam ga ubrzo ugledala u dnevnoj sobi.
Ustala sam sa poda, te ga jako zagrlila. Stvarno mi je nedostajalo da provodim vreme sa njim.
Iz kuhinje sam uzela dve vinske čaše i vino koje mi je tetka uvalila uz izgovor da je to uvek potrebno u kući.
Veče koje bi mi proveli zajedno bilo bi kao kada bih ga provela sa nekom drugaricom.
Ja sam pričala o momcima, on o devojkama, gledali smo filmove, neko vreme se dosađivali, ali ni tada ne bih poželela da ode. Posle bi nam ponovo bilo zanimljivo i na kraju bi se probudili sa glavoboljom i to na podu.
Ništa nije bilo drugačije ni o ovog puta. Buđenje na podu nam je bila kao neka rutina kada bi prespavao kod mene.
Ja sam se prva probudila, pa sam odlučila napraviti doručak.
Zapravo jako volim da kuvam i u budućnosti planiram otvoriti ili restoran ili hotel.
To mi se čini kao zanimljiv posao, a usput i obožavam dekorisati tako da mislim da će mi u neku ruku to dobro ići.
Napravila sam omlet. Nije teško, ali je omiljeno. Barem meni. Tata i ja smo ovo uvek mogli jesti, što je mami pomagalo kada nije imala ideja za doručak, ručak ili večeru.
M: Oo što smo vredni od ranog jutra.
J: Dva popodne je Mateja.
M: Molim?!
Uspaničeno je rekao.
J: Šta ti je?
Pitala sam ga gledajući kako obuva patike.
M: Za pola sata treba da pokupim Elenu i da idemo u neki restoran ne znam ni ja. Zakasniću.
Rekao je, te samo izleteo iz stana. Šta ja sada da radim sa onim omletom?
Uzmem telefon, te vidim da imam nekoliko propuštenih poziva od Dimitrija.
Pozovem ga, te se on odmah javi.
D: Ipak ništa od škole, a?
J: Kakva škola? Nedelja je.
D: Ponedeljak je Hel.
Lupim se po glavi kada vidim da stvarno jeste ponedeljak.
J: Koja smo smena?
D: Druga valjda.
J: Svejedno kasnimo, ali možemo da odemo.
D: Ne moramo stvarno.
J: Dođi po mene i krenućemo u školu.
Duboko je uzdahnuo.
D: Dobro.