LJUBAV NEMA GRANICE

10. deo

Dimitrije P.O.V
J: Ima par ljudi koji duguju nešto mom tati, siguran sam da će nam oni pomoći.
H: Sada se osećam loše što sam bila tako bezobrazna prema tebi.
J: Oprošteno ti je.
Ništa ne kaže, već se izvuče iz mog zagrljaja.
J: Uuu.
H: Šta?
J: Obriši tu maskaru pre nego što preplašiš svu decu ovde.
H: A taman ti je dobro krenulo.
Nasmejemo se, te ona izvadi ogledalo i maramice iz ranca.
J: Nosiš ogledalo u rancu?
H: Ja sam žensko, naravno da ću da nosim.
J: Bože sačuvaj..
H: Jao, ajde idi igraj igrice majke ti.
J: Jel to neka prozivka?
H: Shvati to kako hoćeš.
Slegnula je ramenima na šta sam se ja nasmejao.
J: Ajde, idemo.
H: Gde?
J: Kući.
H: Ali..
J: Nema ali. Rekao sam da ću se raspitati, to ću i uraditi. Samo ne odmah.
Namrštila mi se, te sam ja ustao sa klupe, a i ona za mnom.
Posle dvadesetak minuta našli smo se u njenom stanu.
J: Jesmo li sami?
H: Da.
Refleksno mi se zavodljiv osmeh pojavio na licu.
H: Prestani.
J: Šta?
H: Znaš ti šta.
Oštro je rekla na šta sam se ja nasmejao.
J: Zašto si takva?
H: Kakva?
Upitala me je podignutom obrvom.
J: Zatvorena. Ne dozvoljavaš nikome da ti priđe.
Duboko je uzdahnula, te me pogledala direktno u oči.
H: Što više ljudi pustim da mi se približi, više ću biti povređena. Bilo to zbog toga što ih više nema, što su me izneverili, prevarili, na kraju uvek ostanem povređena i ne želim da kroz to prolazim iznova i iznova.
J: Znaš da možeš mi veruješ.
H: Ne znam Dimitrije. Ne znam da li mogu da ti verujem. Poznajem te dva dana. Ovo što si saznao o meni je čak i previše.
J: Zar bi strancu rekla sve ovo? Naravno da ne bi. Veruješ mi i sama to znaš, samo ne želiš da priznaš.
H: Možemo li da pričamo o nečemu drugom?
J: Jesi li gladna?
H: Još pitaš.
J: Šta bi princeza želela da jede?
Pitam je iz sprdnje na šta se ona nasmeje.
H: Princeza bi želela da jedee palačinke.
J: Može, moja specijalnost.
Rekao sam, te ušao u kuhinju. Neću da lažem, nemam pojma da pravim palačinke, ali ona to ne mora da zna.
J: Izvadi mi sve što treba i počećemo.
Izvadila je brašno, dva jajeta i ulje.
H: Izvoli.
Klimnuo sam glavom, te u posudu sipao brašno.
H: Biću u dnevnoj sobi.
Klimnuo sam glavom, pokušavajući da izlomim jaje, a da mi ljuskica ne upadne u brašno.
Kada sam napokon rešio problem sa jajima, dodao sam ulja i počeo da mešam.
Posle desetak minuta formiralo se testo. Jel ovo treba ovako da izgleda?
Helena je ušla u kuhinju, te se naslonila na sto.
H: Kako ide?
J: Nisam siguran.
Zbunjeno sam rekao, te je ona prišla.
H: Jesi li ti dodao vodu?
J: Nisi mi rekla da treba voda!
H: Tvoja specijalnost kažeš?
Ništa ne kažem, već uzmem flašu vode i počnem sipati u posudu.
H: Šta radiš to? Ne toliko!
Viknula je, te sam je ja pogledao.
H: Ti stvarno nemaš pojma, a?
Odmahnuo sam glavom na šta je prevrnula očima.
H: Evo ti mikser, ako znaš da ga koristiš.
Namrštim joj se, te joj uzmem mikser iz ruke.
Istog trena kada sam ga uključio, smesa je počela da prska na sve strane.
Kuhinjom se oglasio Helenin vrisak koji mi je govorio da ugasim.
Kada sam je ugledao bila je skroz polivena smesom.
H: Ubiću te.
Besno je izgovorila, te se kuhinjom sada oglasio moj glasan smeh.
H: Idem da se okupam, budi ovde.
Rekla je, te se okrenula i otišla u kupatilo.