2.deo

1K 43 1
                                    

Dimitrije P.O.V
Pokucam na vrata, te ih odmah zatim i otvorim.
Odmah mi je privukla pažnju devojka duge plave kose.
Kao i svi ostali okrenula se ka meni, te sam mogao skroz da je odmerim.
Imala je svetlo plave oči, sitne pegice na licu, a na usnama je imala bordo karmin.
Nosila je belu majicu, crnu kožnu jaknu, duboke crne farmerke i visoke štikle.
X: Ispašće ti oči.
Obratila mi se, te sam se ja samo nasmejao.
X: Šta se smeješ, seljačino.
N: Helena smiri se. Ti si Dimitrije Stojanović, zar ne?
Klimnuo sam glavom, te mi je on rekao da sednem gde ima slobodnog mesta.
Krenuo sam u poslednju klupu kada sam čuo Helenin glas.
H: Tamo ja sedim.
J: Odlično.
Rekao sam, te ostavio stvari na sto i seo na stolicu.
N: Počni da radiš taj zadatak.
H: Ne znam, je l kontate kada kažem da ne znam?!
Rekla je već iznervirano, ali je on i dalje nastavio po svom.
N: Dok upišem čas želim da uradiš taj zadatak, ne zanima me.
H: A šta ako ne uradim?
N: Upisaću ti jedinicu.
H: Dobro.
Rekla je, te marker bacila na njegov sto i vratila se na mesto.
J: Što smo tako drski?
H: Začepi.
J: Je l ti je zavalio kečinu?
H: Ja ću tebi zavaliti šamarčinu.
J: Uu, jesu li to pretnje?
H: To su namere.
Nasmejao sam se, te se skroz okrenuo ka njoj.
J: Tipično, sedi u poslednjoj klupi, drsko se ponaša, puši, šta je bilo? Umrla ti kornjača?
H: Umrla mi svaka želja da te ne opalim.
Rekla je, a zatim ustala sa stolice i izašla napolje.
N: Ova devojka stvarno nije normalna..
X: Slažem se. Umrli su joj roditelji i sada kao glumi neku drskost.
Prokomentarisala je devojka šatirane kose i tamno smeđih očiju.
X1: Tebi niko nije umro, pa si svejedno gora od nje.
Tiho je rekla devojka koja je sedela ispred mene na šta sam se ja nasmejao.

LJUBAV NEMA GRANICE Hikayelerin yaşadığı yer. Şimdi keşfedin