LJUBAV NEMA GRANICE

23. deo

Helena P.O.V.
J: Dimitrije moramo hitno do kupatila.
Kažem, te ga povučem za ruku i odvedem u ženski toalet.
D: Šta je?
J: Ništa, samo me mnogo nervira.
D: Izvini šta misliš kako je meni?
J: A baš ti mnogo smeta da ti se neka devojka nabacuje, mogu samo da zamislim.
D: Pa naravno da mi ne smeta, ali ona je ipak Matejina.
J: Znači ne smeta ti? E seljačino jedna.
Kažem, te krenem ka podijumu, a i on za mnom.
Znam da nismo u vezi, ali već me je jednom poljubio, zapravo skoro dva puta tako da imam pravo da se ljutim.
Nisam mu ja neka lutkica, pa da se tako igra sa mnom. Kreten.
D: Šalio sam se.
J: Da, da, samo se ti šali.
D: Šta se odmah ljutiš?
J: Pa ne možeš tako da se igraš sa mnom. Ovamo hoćeš da me poljubiš, a ovde govoriš da ti ne smeta da ti se nabacuju.
D: Ne igram se sa tobom.
J: Bolje bi ti bilo!
Kažem besno na šta se on nasmeje. Na kraju ću stvarno završiti u zatvoru zbog ubistva.
D: Zar stvarno misliš da bih se igrao sa tobom? Pa vidi kakva si, imam osećaj da ćeš me sada prebiti.
J: Pa ako nastaviš ovako verovatno i hoću.
D: Slušaj.
Rekao je približavajući mi se jedan korak.
D: Obično ne volim ljubomorne devojke, ali moram priznati da si mi ti baš slatka.
Ponovo se približio jedan korak.
J: Jel tako?
D: Tako je.
Klimnem glavom, te on nastavi.
D: Takođe ne volim kada mi treba sto godina da smuvam neku devojku i da nikad ne znam na čemu sam sa njom, ali eto te.
J: Šta pokušavaš da kažeš?
D: Pokušavam da kažem da si ti sve ono što ne volim, ali te ipak želim.
Kaže, te krene da me poljubi, ali ja okrenem glavu.
J: E pa možeš samo da me želiš.
Kažem, te se vratim u separe kod Lazara, ostavljajući njega samog. Ako me već želi kao što kaže ima da se namuči.
J: Što si ti ovde sam?
L: Ti otišla sa Dimitrijem, Mateja sa onom šatiranom likušom, a mene ko jebe.
Nasmejem se, te osetim da neko sedne pored mene.
Okrenem se, te vidim Dimitrija.
J: Evo, više nisi sam.
L: Stvarno si divna.
D: I ja sam isto ovde.
J: Ti si nebitan.
D: To si mi rekla?
Tada su se pojavili Mateja i Elena.
L: Ljudi, ja mislim da je vreme da se napijemo.
D: Slažem se.
Kaže, te pozove konobara.
D: Dajte nam dve flaše votke.
K: Da vam donesem i čašice?
D: Naravno, nismo majmuni da pijemo iz flaše.
J: Jesi li siguran da nisu svi majmuni?
D: Baš duhovito.
Namršteno kaže na šta ja prevrnem očima.
E: Šta se vama desilo?
H: Gledaj svoja posla, Elena.
Kažem imitrijaći je na šta ona samo tiho kaže „ Bože " i okrene se prema Mateji.
Ubrzo se konobar vrati sa dve flaše i pet malih čaša.
D: Napokon.
Kaže, te otvori flašu i napuni čaše do kraja.