LJUBAV NEMA GRANICE

6. deo

Mateja P.O.V
Zvoni za kraj poslednjeg časa, te se ja uputim ka Dimitrijevoj učionici.
Imali su biologiju tako da ih je nastavnik kao i uvek zadržao.
Vrata su se otvorila, te sam ugledao Elenu na njima.
E: Heej, šta ćeš ti ovde?
J: Aa..čekam Dimitrija.
E: Dugo ga poznaješ?
J: Da, još od rođenja.
E: Ovaj, da li možda znaš da li ima devojku ili tako nešto?
J: Amm..nema devojku.
Osmeh joj se nacrtao na licu što me je malo izbacilo iz takta.
J: Ali i nije neko ko traži devojku.
E: Kako znaš?
J: Pa poznajem ga, nije tip za veze.
E: To ćemo tek da vidimo.
Nasmejano kaže, te ode. Izgleda sam sam ipak zakasnio...
Svi su izašli iz učionice sem Dimitrija i Helene.
Krenuo sam da uđem kada sam im čuo glasove.
H: Ćuti Dimitrije, ćuti. Zar je to toliko teško?
D: Šta ćeš mi zabraniti da pričam? Mogu da pričam koliko ja hoću.
H: Onda pričaj sa nekim drugim, mozak si mi probio.
Nasmejem se, te uđem u učionicu.
J: Hoćemo li danas brate?
D: Pa vidiš da mi ova Helena ne da mira. Samo nešto priča, me da mi da idem kući.
H: Lupiću ti šamar svega mi.
J: Mogu ja da sačekam još nekih 15 minuta da se raspravljate slobodno. Imamo ceo dan.
H: Ozbiljno, nemam ja vremena za Dimitrija, počinje mi serija još malo.
Kaže, te me poljubi u obraz i krene.
D: A sa mnom da se pozdraviš, a? Ne?
Pre nego što izađe iz učionice pokaže mu srednji prst na šta se obojica nasmejemo.
J: Jel vreme da krenemo?
D: Jeste, brate, jeste.
J: I kako ti je u školi?
D: Pa da mi mama ne diše za vratom bilo bi top.
J: Ti si kriv za to.
D: Ma daj, išao sam na odvikavanje. Posle toga ne bih ni pomislio na drogu ponovo.
J: Da mi je znati šta ti je bilo u glavi.
D: Pa loše društvo, loša porodica.
J: Bitno je da se više ne drogiraš. Barem se nadam.
D: Što smo nešto duhoviti danas, a?