13. deo

669 31 5
                                    

Piščev P.O.V
Ušli su u stan ne sluteći da će im se za svega par sekundi promeniti život.
Našli su se u dnevnoj sobi gde su ugledali dva policajca i Heleninu uplakanu tetku.
Ništa im nije bilo jasno. Policajci su prišli Heleni i počeli da joj postavljaju milion pitanja na koja ona nije znala odgovor.
Zatečena je samo ćutala dok su je oni ispitivali.
H: Šta se dešava?
Zbunjeno ih je upitala, te joj je jedan od policajaca odgovorio.
X: Osumnjičeni ste za ubistvo Dejana Jovanovića.
Srce je počelo da joj lupa kao nenormalno. Toliko da je mislila da će iskočiti.
Reči policajca su joj odzvanjale u glavi. Optužena je za ubistvo.
X: Molimo vas da pođete sa nama u stanicu da odgovorite na nekoliko pitanja.
Nisu joj dali vremena ni da odreaguje, a već su se našli u kolima.
Helenina tetka i Dimitrije su u čudu gledali šta se dešava.
Oboje su bili u šoku, bili su uplašeni, zabrinuti, ali ni u jednom trenutku nisu poverovali da je ovo istina.
T: Šta ćemo sada da radimo? Šta ako joj ne poveruju?
D: To se neće desiti, obećavam.
Odlučno je rekao, grleći Heleninu tetku.
Izgledao je snažno, ali zapravo je on taj kome je bila potrebna uteha.
Znao je šta se desilo, šta više bio je siguran da ovo neće biti lako, ali nije nameravao da odustane.
Uskoro se i Aleksa vratio kući. Nikada nije mislio da će se vratiti kući i da će ga ovako nešto strefiti.
Seo je na kauč pored svoje majke i Dimitrija i samo ćutao.
Šta je mogao da kaže? Znao je da Helena nije ni za šta kriva, ali je i znao da se uvalila u ogroman problem posle dolaska onog dana kod detektiva koji je trebao da reši slučaj njenih roditelja.
Par minuta su sedeli, a zatim su se svi smestili u Dimitrijev auto i krenuli ka policijskoj stanici.
Dok su oni bili na putu, Helena je doživljavala teške klevete.
U sobu je ušao čovek srednjih godina.
Pružio joj je ruku i predstavio se.
X: Ja sam Miloš.
Seo je preko puta nje, a zatim započeo svoj posao.
M: Gde ste bili u 16:43h juče?
H: Išla sam da se prošetam.
M: Da li je neko bio sa vama?
Odmahnula je glavom. Znala je da će joj ovaj odgovor otežati da se izbavi.
J: Bio je jedan dečko, ali ga ne poznajem.
Miloš se ironično nasmejao što je Helenu iznerviralo, ali morala je da ostane mirna. Samo joj je falilo da napadne i njega.
M: Od svih laži koje sam čuo, moram priznati da je ova najgora. Vidim da ne lažeš često, nemoj ni sada. Priznaj šta si uradila i sve će biti gotovo. Moraš da odgovaraš za svoje postupke.
H: Nisam ništa uradila!
Besno mu je odgovorila. „ Šta je sa ovim arogantnim policajcima ovde? " pomislila je.
Srce joj je i dalje prebrzo lupalo, ali ovog puta ne od straha, već besa.
Optužio ju je za nešto što nije uradila! To je krajnja nepravda.
M: Taj isti dan kada je bio ubijen si ga posetila zar ne?
H: Da.
M: O čemu ste pričali?
H: Zatvorio je slučaj mojih roditelja.
M: Imam informaciju da je došlo do konflikta, jel to istina?
H: Jeste.
M: Pretila si mu da ćeš ga ubiti i baš istog dana se to desilo. Slučajnost?
H: Ne bih rekla, ali ja to nisam uradila.
M: Zašto bih ti verovao? Nemaš alibi, pretila si mu. Zar to nije dovoljno dokaza?
H: Dobro, pretila sam mu i? To su samo reči, zar stvarno mislite da bih mogla da ubijem nekog?
M: Da li je slučajnost što je ubijen na potpuno isti način kao tvoji roditelji?
Posle ovog pitanja nešto kao da ju je preseklo preko grudi.
H: Neću da nastavljam bez advokata.
Odlučno je rekla, te ustala sa stolice. Dobro je znala svoja prava.
Izašli su iz male prostorije i ispred su je sačekali tetka i Aleksa.
Pogledom je tražila Dimitrija, ali nije mogla nigde da ga nađe.
T: Otišao je da se nađe sa advokatom.
Rekla je znajući da ga traži. Helena je klimnula glavom, te joj se bacila u zagrljaj.
H: Izvini što prolaziš kroz sve ovo. Obećavam ti kada se sve ovo reši, nećeš morati da me trpiš.
Uplakano je rekla i stvarno je to mislila. Mislila je da im je samo teret i da ih dovodi u neprijatne situacije.
T: Ne lupaj Helena. Znaš da te volimo, nikad nam nećeš biti teret.
Ovo je bio stvarno dirljiv momenat za sve njih.
Niko nije očekivao da će se nešto ovako desiti.
Ubrzo se pojavio i Dimitrije sa advokatom.
Zagrlio ju je najjače što je mogao dok joj je šaputao da će sve biti u redu. Govorio je njoj, ali je sebe ubeđivao.
X: Ja sam Sergej Milovanović. Ne brini se, biće sve u redu.
Ponovo se vratila u onu mračnu prostoriju gde ih je Miloš čekao.
Seli su za sto i ispitivanje se nastavilo.
M: Onaj dečko što si mi pričala? Kako je izgledao?
H: Imao je plavu kosu i svetlo smeđe oči.
Milošu se ponovo pojavio ironičan osmeh na licu što je Helenu izluđivalo.
M: Znaš li koliko ljudi postoji koji tako izgledaju? Moraš biti preciznija.
Grizla je unutrašnjost obraza od besa, nije mogla da ga smisli očima. Par sekundi je samo ćutala, a onda joj je sinulo.
H: Nacrtala sam ga!
M: Gde je taj crtež?
H: U mom rancu kod kuće.
Izašao je napolje na par minuta, a zatim se vratio.
M: Uskoro ćemo videti kako izgleda taj misteriozni dečko. Nego, kaži ti meni. Zašto si ga nacrtala?
Slegnula je ramenima gledajući ga pravo u oči.
H: Volim da crtam, a on je bio izuzetno lep.
Na licu mu se ponovo našao ciničan osmeh.
H: Šta je smešno?
Iznervirano ga je pitala.
M: Izgleda kao da si znala da će se ovo desiti pa si ga nacrtala.
Besno je udarila rukom o sto.
H: Koliko puta treba da vam ponovom?! Nisam ništa uradila.
S: Helena smiri se. Nemoj da se ovoliko nerviraš. Nevina si, sve će na kraju ispasti kako treba.
M: Priznaj šta si uradila. Bila si besna što je slučaj tvojih roditelja zatvoren, pa si htela da i njegovi najbliži osete isto što si i ti, zar ne?
S: Molim vas da ne koristite njene roditelje kao slabu tačku. Pitajte je pitanja koja su vezena za slučaj, a ne njena osećanja.
U tom trenutku je u prostoriju ušao Dimitrije, sa njenim crtežom.
Dao ga je Milošu, te joj je namignuo pre nego što je izašao što ju je malo smirilo.
M: Stvarno jeste lep. Gotovo nestvaran.
Prevrnula je očima na njegove reči što mu se nije svidelo.
M: Za nekog ko pokušava da ispadne nevin, previše si nasilna.
H: Za nekog ko bi trebao da isteruje pravdu ste previše arogantni.
S: Ne praviš situaciju boljom, ako se raspravljaš sa njim.
M: Ovako ćemo. Doći ćeš na suđenje 27.9. i tu će sudija odlučiti. Do tada imaš vremena da nađeš ovog misterioznog dečka.
Rekao je, te izašao iz mračne prostorije ostavljajući Helenu i advokata same.
H: Taj gad!
Besno je izgovorila, te ustala sa stolice.

Ako vam se sviđa priča ostavite like & vaše mišljenje u komentaru 🥰.

LJUBAV NEMA GRANICE Where stories live. Discover now