LJUBAV NEMA GRANICE

17. deo

Helena P.O.V
Ostavio je sitan poljubac na mom obrazu, te izašao.
A: Idem ja do prodavnice.
Rekao je, te smo tetka i ja ostale same.
T: Šta si se toliko zacrvenela?
J: Nemoj da me zajebavaš tetka.
Kažem stavljajući ruke preko lica.
T: Jeste li se poljubili?
Malo više od toga..
J: Da, ali poznajemo se četiri dana. To je premalo.
T: Ne znam da li su ti ovo već ispričali, ali tvoj tata je tvojoj mami rekao da je voli odmah prvi dan kada su se upoznali.
J: Stvarno?
T: Da i od tada su zajedno.
J: Dobro, ali..
T: Nema ali. Samo treba da slušaš srce.
J: E pa moje srce kaže da ne zna.
T: Neću da se raspravljam sada.
Nasmejem se, te sednem pored nje.
T: Jesi li sigurna da hoćeš da se odseliš?
J: Ne brini se tetka, i dalje ne znam da kuvam.
Nasmeje se, te me zagrli.
T: Tako brzo odrastate.
J: Da možda ne preteruješ? Kuća je bukvalno 20 minuta odavde.
T: Kakve veze to ima? Navikla sam da si tu sve vreme.
J: Mislim da je vreme da vam više ne pravim probleme i da vam ne smetam. Uostalom, kupili su mi kuću kakvu sam oduvek želela, zar treba samo da je gledam?
T: Nikada nam nisi smetala Helena.
J: Nećeš me odgovoriti od ovoga tetka, nema šanse.
T: Imaš tek 18 godina. Kako ćeš da se snađeš sama u kući?
J: Svejedno bi trebalo da naučim nekada.
T: Možeš da čekaš još malo.
J: Idem da se pakujem.
Kažem, te ustanem sa kauča i krenem u svoju sobu.
Iako sam ovde bila samo godinu dana ova soba nosi mnogo uspomena.
Aleksa i tetka su mi uvek bila najveća podrška i iskreno ne znam kako bi im zahvalila.
Uvaljivala sam ih u mnoge nevolje pogotovo Aleksu, ali su me ipak trpeli i voleli.
Biće mi teško da sve to ostavim za sobom tek tako, ali šta je tu je.
Mada kada bolje razmislim verovatno ću stalno dolaziti ovde na ručak s obzirom da ne znam da kuvam.
Otvorila sam ormar, te duboko uzdahnula. Trebaće mi sto godina i najmanje četiri kofera da spakujem sve ove stvari.
Polako sam počela da se pakujem razmišljajući kakav će mi život biti nadalje.