After 3 (prevod)

273.

Harrijeva perspektiva:

"Kuda da vozim?",pita Tessa tiho.

"Ne znam",odgovaram ja iskreno.Jedan deo mene zeli da joj kaze da uzme sledeci avion za Ameriku i da ode sama,ali moja egoisticna i time jaca strana,zna da bi se samo jos vise opijao kad bi to uradila.Imam osecaj povracke u ustima i grlo mi gori od alkohola.

Tessa vadi jednu maramicu i njome me brise oko usta.Dohvaca me prstima i ja se trzam zbog njihove hladnoce."Smrznula si se,pokreni motor"

Ne cekam da uradi sta sam rekao.Naginjem se i pokrecem ga sam i palim klimu.Prvo je vazduh hladan ali ovo auto je snazno i zato se brzo zagreva.

"Moramo sipati gorivo.Ne znam koliko sam vec dugo vozila i na displeju pise da je skoro rezervoar prazan",kaze i pokazuje na navigaciju.Zvuk njenog glasa me ubija.

"Izgubila si glas",kazem iako je to ocigledno.Klima nemo glavom.Dodirujem joj bradu i okrecem joj lice ka mome."Ako zelis da odes necu se ljutiti.Odmah cu te odvesti do aerodroma"

Gleda me zbunjeno pre nego sto ista kaze.
"Ostaces ovde?U Londonu?Mislila sam da idemo zajedno veceras?"Sada joj je glas jos vise piskav.

Bacam pogled na drzac sa casam kako bih nesto popio,sve je prazno.Menjam temu."Hajde da menjamo mesta.Ja cu nas voziti do tamo.Treba nam voda i nesto za tvoje grlo"Cekam na to da se pomeri ali ona me samo posmatra bez emocija.

"Jos uvek si pijan",kaze ona tiho.Ne mogu to da poreknem.Par sati spavanja u ovim kolima me nisu otreznilli.Toliko sam pio da se vise nicega ne secam i glava me ludo boli.Verovatno cu jos citav dan biti pijan,Ili samo pola.Nemam pojma.Ne secam se cak ni koliko sam popio.

Moje misli se prekidaju kad Tessa parkira auto i hvata za bravu kola."Ja cu ici",kazem i izlazim pre nego sto se ona moze pobuniti.

Nema mnogo ljudi unutra.Muskarci koji su poslovno obuceni.Uzimam par kesica aspirina,flase sa vodom i par grickalica i najednom Tessa ulazi unutra.Gledam kako se svi okrecu za lepotom u prljavoj beloj haljini.

"Zasto nisi ostala u kolima?",pitam je kad mi prilazi.

"Tvoj novcanik",kaze i pruza mi crni kozni novcanik.

"Oh",kazem.Ne znam otkud moj novcanik kod nje ali mi je drago da ga mi je donela.Ona nestaje na par trenutaka ali se ponovo vraca i staje pored mene.U ruci su joj dve case sa kafom.

"Mozes li ukljuciti GPS dok ja platim?",pitam je i uzimam joj dve ogromne case iz njenih malih ruku.

"Sta?"

"GPS na tvom telefonu,da vidimo gde smo",objasnjavam joj.

"Allhalows",kaze covek iza bara."Tu ste",kaze on Tessi i ona mu se ljubazno osmehuje.

"Hvala",osmehuje se ona siroko i taj supak pocinje da se crveni.Da,znam da je zgodna a sad je sklanjaj pogled pre nego sto ti izvadim oci...hocu da mu kazem.Ali posle onog sinoc bolje da cutim.

Da mi neemocionalnost u njenim ocima nije zapala za oko,izvukao bih ga za vrat ovamo...ali njen lazni osmeh,crno prstenje oko ociju i prljava haljina mi skrece misli od toga...Izgleda tako izgubljeno,tako tuzno.Tako jebeno izgubljeno.

Sta sam ti to uradio?Pitam je nemo.Gleda u jednu zenu koja ulazi sa detetom ,drzi ga za ruku.Kada devojcica podize pogled ka svojoj majci,Tessina donja usna pocinje da drhti.

Sta se dodjavola desava sada?

"Spremna?",pitam je i gurkam je lagano laktom jer su mi ruke pune.

"Da,izvini",kaze ona i uzima mi case sa kafom iz ruku.

Tankam auto i razmisljam kakve bi posledice imalo to da gurnem Kristijanov auto u more.Tessa i ja bi mogli da uzmemo taksi i da odemo do mojih kola...gde god da su.