After 3 (prevod)

278.

Tessa:
Znala sam. Znala sam da će se skloniti od mene čim mu se pruži prilika. Hari nije u stanju nositi se ni s kakvom emocionalnom traumom, jednostavno nije opremljen za to. Ja sam trebala znati, ja sam trebala biti spremna na ovo i zašto mi je onda ova karta tako teška u ruci i zašto me plućima  peče ova vatra?

Mrzim ga što mi radi ovo, ovako iz ljutnje i mrzim sebe što nisam bila spremna na ovo. U ovom trenutku moram biti jaka,trebala bih prikupiti ono malo dostojanstva što je u meni ostalo i držati se ponosno. Trebala bih uzeti ovu kartu, uzeti ovaj prokleti kofer i nestati iz Londona. To bi napravila svaka žena koja imalo drži do sebe. To je toliko jednostavno, zar ne? Vrtim u glavi tu misao dok mi kolena pucketaju pod težinom tela, dok mi se ruke tresu prekrivajući sram na mome licu i dok se ponovno raspadam u  hiljadukomadića zbog tog čoveka.

"Koji je on šupak ",uvredi Kimberli Harija kao da ja već ne znam da je šupak. "Znaš da će se vratiti, zar ne? Uvek se vrati ",kaže mi, usana priljubljenih uz moju kosu. Pogledam je i u njezinim očima vidim da bi ga najradije ubila zbog mene.
Nezno se izvučem iz njenog zagrljaja i odmahnem glavom. -"Dobro sam ja. Dobro sam. Nije mi ništa ",ponavljam, više sebi nego njoj.

"Nisi ",ispravi me sklanjajuci mi jedan nestašni pramen kose iza uha.
U njenoj  kretnji prepoznah Harijev gest i izmaknem se. "Moram pod tuš "kažem prijateljici pre nego što  skroz puknem.
Ne, nisam slomljena. Nisam; ja sam poražena. To što sada osecam  je poraz. Potrošila sam mesece i mesece boreći se protiv neizbeznog, boreći se protiv struje koja je bila presnažna da se iko s njome bori sam, a sad me je ta bujica progutala. I nikakva pojasa za spašavanje nema na vidiku.

"Tessa, Tessa, jesi li dobro"- viče Kimberly kroz vrata kupatila.
"Dobro sam "uspem odgovoriti, a reci zazvuče slabašno, kako se i osecam. Ako već nemam u sebi ni mrvicu snage, mogu se barem potruditi prikriti slabost.
Voda je sad već hladna, zapravo hladna je već nekoliko dugih minuta... a možda i sat? Nemam ideju o tome koliko sam dugo vec ovde, sklupcana na podu tuš-kabine, kolena priljubljenih uz grudi, dok me hladna voda prska odozgo. Pre nekog vremena ta mi je hladnoća gotovo nanosila bol, ali telo mi je utrnulo još pre predzadnjeg Kiminog lupanja po vratima.
-Izlazi više iz tog tuša. Nemoj misliti da neću razbiti vrata."
Ne sumnjam ni na sekundu da je u stanju napraviti to što kaže. Ignorisala sam njene pretnje već nekoliko puta, ali ovaj put ispružim ruku i zatvorim cesmu. Ipak, ne mičem se sa svoga mesta na podu.

Neko vreme Kimberly se ne čuje.Verovatno je pomoglo to što sam zatvorila vodu. Ali kad sledeci put zalupa po vratima, doviknula sam- "Evo me, izlazim."
Do trenutka kad ustanem, noge su mi nesigurne, a kosa gotovo suva. Pretrazim torbu i mehanički obavim nekoliko radnji: navučem farmerke, nogavicu po nogavicu, dignem ruke iznad glave, navučem majicu preko stomaka.Osecam se kao robot, a kad dlanom obrišem zamagljeno ogledalo, vidim da i izgledam kao robot.

Koliko će mi puta on ovo uciniti? - bezglasno pitam svoj odraz u ogledalu.Ne, koliko ću mu puta dopustiti da mi ovo napravi? To je pravo pitanje.
„Ne više",glasno izgovorim tom stranom licu u ogledalu.
Pronaći ću ja njega, ovaj posljednji put. Odvući ću to njegovo dupe iz Londona i uciniti ono što sam davno trebala.

Hari:

„Jebote, Scotte.Ma vidi ti njega - postao si pravi mamut",govori James ustajući s kauča i hodajući prema meni. Istina je. Kad se usporedim s njim ili s Markom, jebeno sam mamut.

„Narastao si, ono, dva metra, ha?"
Jamesove su oči staklaste i krvave. A jedva da je jedan popodne.

„Metar devedeset „,ispravim ga, a on me pozdravi slično kao i Mark ranije, snažnim stiskom po ramenu.
„Pa ovo je genijalno! Moramo svima javiti da si se vratio. Svi su još tu, čovece".

James protrlja dlanove kao da sprema nekakvu veliku zaveru, a ja najradije ne bih ni hteo doznati na što točno misli.
Je li Tessa dosad već našla torbu ispred vrata?Sta  je pomislila kad ju je videla? Je li se rasplakala? Ili je već u fazi kad nema više suza?
Samo znam da ne želim znati odgovor na to pitanje. Ne želim zamisliti izraz njenog lica kad je otvorila vrata. Ne želim čak ni razmišljati o tome kako se osecala kad je videla samo jednu kartu u kofera. Svu svoju odecu izvadio sam i samo je bacio na zadnje sediste unajmljenog auta. Znam da je očekivala da se s njom ipak pozdravim. I znam da će me pokušati potražiti pre nego što odustane od svega. Ali nakon što u taj pokušaj uloži još taj jedan, posljednji trud, ipak će odustati. Morace.Neće imati drugog izbora jer nema nikakva načina da me pronađe pre nego što dođe vreme za njezin let, a do sutra će svakako biti daleko, jako daleko od mene.

„Covece!",Markov je glas snažan i njegova ruka maše pred mojim licem. „Jebote, gdje si ti?"

„Jebiga „kažem i slezem ramenima. Ali onda mi padne na pamet:sta ako se Tessa izgubi u Londonu tražeći me? Što bih uradio? Bih li išta?
Mark me povuče za ruku uvlačeći me u razgovor koji on i James već vode, o tome koga će sve pozvati ovamo. Spominju poznatih mi imena i neka za koja još nisam čuo i već vrte telefone spremajući zurku usred dana, vicuci u slušalicu vreme i narudžbe pića. Izvučem se od njih i odem u kuhinju potražiti čašu vode. Usput gledam okolo po stanu koji nisam dobro ni pogledao otkako sam ušao. Koji nered. Izgleda tacno onako kako je kuća bratstva izgledala svake subote i nedjelje ujutro. Naš stan nikad nije izgledao ovako, barem ne kad god je Tessa bila tu negde. Kod nas se po sobama nikad nisu nalazile gomile praznih kutija pizze niti su se na stolovima taložile boce piva i bonga. Vraćam se u svoju lošu prošlost i svestan sam toga.
Kad već spominjem bong, ne moram ni pogledati u drugu sobu da bih znao što upravo rade Mark i James. Čujem sustanje vode u bongu, a potom se prepoznatljivi miris trave počne širiti stanom.
Mazohist kakav već jesam, izvadim mobitel iz džepa i ponovno ga uključim. Fotografija koju sam postavio na početni ektan moja je najnovija omiljena fotografija Tesse. Barem zasad. Moja omiljena fotka Tesse menja se svaki jebeni dan, ali ova je pravo jebeno savršenstvo. Plava joj je kosa raspuštena, pada joj preko ramena, a od svetlosti koja na nju pada izgleda kao da iznutra sjaji. Iskreni osmeh isijava joj kroz lice, a oči su joj čvrsto zatvorene, nos nabran na najslađi mogući način.Smejala se meni, zapravo, korila me je jer sam je opalio po dupetu ispred Kimberly, a ja sam ukrao ovu sliku kad je prasnula u smeh nakon što sam joj šapnuo kakve bih joj još, samo puno prljavije stvari, mogao uradititu pred njenom. nesnosnom prijateljicom.

Odlunjam natrag u dnevnu sobu, a James mi mazne mobitel iz ruke. - I ja bih malo toga na čemu si ti!
Uzeo sam mu mobitel toliko brzo da nije stigao baciti pogled na sliku.

„Jako dirljivo, uf, uf",zajebava me James dok ja
menjam pozadinsku fotografiju na ekranu. Ne trebam ložiti maštu ovim jebačima.
„Pozvao sam Janine",reče Mark smejuci se naglas zajedno s Jamesom.

„Ne kapitam zašto se vas dvojica kezite",kažem pokazujući na Marka. „Pa tebi je ona sestra."
A onda pokažem na Jamesa. „A i ti si je jebao, uostalom"

Nije to nikakva novost; Markova sestra poznata je po tome što se pojebala s baš svakim prijateljem svog mlađeg brata.

„Daj, odjebi,covece!"povuče James još jedan dim iz bonga i doda mi ga.
Jebote, Tessa bi me ubila. Kako bi samo bila razočarana da me vidi; ne voli ni kad pijem, a kamoli da pušim travu.

„Povuci ili šalji dalje",požuruje me Mark.
„Ako već Janine dolazi, trebat će ti. I dalje je jebeni komad - govori mi James. Mark ga samo pogleda, a ja se nasmejem.

I tako prođu sati, u pušenju, druženju, ispijanju pića, druženju, pušenju i pre nego što sam se snašao, u stanu je već gomila ljudi, uključujući i spomenutu curu,Janine.

...

Evo ga nastavak.
Danas mi je rodjendan,pa rekoh da i vama ucinim zadovoljstvo...
Uzivajte.