After 3 (prevod)

272.

Tessina perspektiva:

"Kada se dvoje ljudi voli tu ne moze biti Happy End",kaze nezno.

Odmah prepoznajem te reci."Ne citiraj Hemingveja",kazem odseceno.Mislio je da necu primetiti?Da necu skontati sta ovde pokusava?

"Ali tacno je.Happy End ne postoji,za mene tek ne,ja sam sjeban",pusta ruke da mu klonu i okrece se od mene.

"Ne nisi...ti.."

"Zasto radis to?Zasto uvek pokusavas da vidis svetlo u meni?Probudi se,Tessa.Nema jebenog svetla",vice on i udara sa obe ruke o svoje grudi.

"Ja sa nista.Ja sam sjeban,ja sam jedno sranje sa sjebanim roditeljima.Pokusao sam da te upozorim,da te sklonim od sebe pre nego sto te unistim...",glas mu postaje dublji i stavlja sake u dzepove.

"Ni moji roditelji nisu perfektni.Pobogu moj otac je na klinici za zavisnike",vristim ja.

Znala sam da ce se ovo desiti,znala sam da ce ga ovo sto je Kristijan rekao unistiti.

"Ovo je tvoja poslednja sansa da odes pre nego sto spalim ovo mesto,Tessa",kaze i ne gleda me.

"Spalio bi ovu kucu i dok sam ja ovde?",vicem ja.Placem ali se ne secam kada sam sa tim pocela.

"Ne",kaze.Njegov hod mi odzvanja u glavi i pocinjem da gubim vezu sa realnoscu."Dodji",kaze i pruza mi svoju saku.

"Daj mi upaljac"

"Dodji ovamo",siri obe svoje ruke i ja vec pocinjem da jecam."Molim te"

"Daj mi ga i mozemo zajedno otici"Zelim da mu otrcim u zagrljaj i da odemo odavde...ali nismo ovde u romanu Dzejn Ostin koji se zavrsavaju sa Happy Endom...ovo ovde je Hemingvej,vidim po njegovim namerama...razotkrila sam ga.

"Umalo si me ubedila da mogu biti normalan",kaze.Upaljac idalje drzi u ruci.

"Niko nije",placem."Niko nije normalan,ne zelim da budes ni ti.Volim te i sve ovo",razgledam se po dnevnom boravku pa bacam pogled na njega.

"Ne mozes,niko nije mogao...cak ni moja majka"

Osecam olaksanje kad se ulazna vrata otvaraju i kroz njih ulazi Kristijan u dnevni boravak.Ostaje kao skamenjen kad baca pogled po sobi,sve je mokro.

"Sta",pocinje Vance i ugleda upaljac u Harrijevoj ruci."Cuo sam svirene na putu ka vamo,moramo ici odavde"

"Ali kako",Harri gleda cas u Kristijana cas u mene."Ti si ga pozvala?"

"Naravno da jeste,Sta je trebalo da uradi?Da te pusti da spalis sve ovo?",vice Vance.

"Jebeno idite.Oboje",vice Harri ali ne ispusta upaljac.

"Tessa idi",okrece se Kristijan ka meni.

"Ne,necu ga ostaviti samog ovde",kazem.Zar Kristijan nije naucio da Harrija i mene ne treba rastavljati?

"Idi",kaze Harri i prilazi mi jedan korak blize.Pomera palac na upaljac i pokrece plamen."Izvedi je"

"Moj auto je u parku pored.Idi i cekaj nas",kaze mi Kristijan.Kad bacam pogled na Harrija,njegov je fokusiran na plamen ,znam ga vrlo dobro,da ce to uciniti...iako sam ja ovde ili ne,Pijan i ljut da bi prestao.

Hladni kljucevi su mi stavljeni u saku."Necu dozvoliti da mu se nesto desi",obecava mi.Posle jedne kratke unutrasnje borbe uzimam kjuceve i napustam kucu,bez da pogledam za sobom.Trcim preko ulice i nadam se da sirene u daljini imaju drugi cilj.

Harrijeva perspektiva:

"Hajde vise",vice Vance i mase rukama kroz vazduh.O cemu jebeno prica ?Mrzim Tessu zbog toga sto ga je pozvala.Povlacim rec...nikad je ne bih mogao mrzeti,ali me nervira...