After 3 (prevod)

Glava 254

Tessina perspektiva:

"Shhh",mazi mi Harry kosu.

Ne znam ni što plačem,samo sam Liama mnogo poželela.

"Može li sad i starac?",čujem oca iz sebe.

"Momenat",kaže Harry.

"Dobro sam,samo sam srećna",kažem i Harry me ljubi u čelo i pušta me.Okrećem se ka ocu.

"Pogledaj se!Nemaš bradu",kažem i smeje se i grli me jako .

"Da ,nema je više".

"Kakva je bila vožnja?",pita Liam.

"Dobra",kažem u isto vreme kad i Harry kaže "Sranje".

Svi počinju da se smeju,sem Harija,on je iznerviran.

"Odeneću ti torbu u sobu",kaže Harry i odazi u sobu.

"Nedostajala si mi Tessie.Kako je u Seattle-u?,pita moj tata.

"Super,još se prilagođavam",kažem.

"Lepo je čuti",kaže i seda na kauč.

"Kao da je već prošlo mesec dana otkad si otišla",kaže Liam i gleda me u oči.

"Da,stvarno.Vreme leti.Šta ima kod tebe?Imam osećaj kao da skoro nismo ni pričali"...i tačni je,nismo se često čuli.Trebala sam ga češće zvati ali sam bila zauzeta.

"Znao sam da ćeš imati puno posla,sve je okej".

"Sigurno?"

"Da,kasnije ćemo pričati o meni.Pričaj mi o Seattle-u"

"Sve jw okej,još bolje otkad me Harry posećuje",kažem.

"Sloboda ha?",smeje se."Vas dvoje imate čudnu predstavu o raskidu".

"Stvarno je lepo imati ga tamo pored sebe,Seattle sa njm je onaj o kome sam sanjala",kažem.

"Drago mi je što to čujem",smeši se Liam

Harry dolazi do nas i seda pored mene.

"Čistili smo kad je Harry bio kod tebe",kaže tata i moram da se smejem kad se setim kako je Harry bio ljut zbog toga.

Razgledam po apartmanu,i sećam se kad sam prvi put došla ovde.Bila sam spokojna jer sam ovde našla svoj dom.
Ali sada ovo mesto nije više moje blago. Ovim zidovima se nalaze sećanja na tugu i bol i Harijeve prevare.

"Šta nije uredu?",pita Harry.

"Ništa,okej sam",smešim se.

"Ne verujem ti",kaže i odlazi u kuhinju."Zar nema ništa za jeli?",pita Harry.

"Uh taman je bio miran",kaže moj tata Liamu i smeju se.Srećna sam što imam Liama i takođe što imam neku vezu sa svojim ocem,kog toliko dugo nisam videla.

"Odmah se vraćam",kažem im i idem do sobe,moram da se presvučem.Želim i da uzmem pismon.Toliko sam ga puta čitala da ga znam napamet ali treba mi opet.Pročitaću te promišljene reči i prodisaću i uživaću u ovom vikendu.

Pretražujem celu sobu ali ne mogu ga naći.Gde ga je mogao ostaviti?Tražim i po knjigama ali ga nema.Nook i narukvica su tu.Možda ga nisam videla u fiokama pa opet tražim tu.Šta ako ga je Harry bacio.Nije,zna koliko mi znači to pismo.Nikad to ne bi uraduo.

Uzimam svoj dnevnik i tresem ga u nadi da će iz njega ispasti pismo,ali ništa.Paničim i onda nešto belo pada na pod.Parče papira.Saginjem se da podignem.

Odmah prepoznajem te reči,ucrtane su u mom mozgu.To je Harijev rukopis.Stomak mi se prevrće.Pocepao je pismo.
Odjednom mi se srce na hiljadu komada raspalo i pitam ae koliko ću još dugo izdržati takav bol?