Reljino srce

14 Dio🥀🌘

Odvede me do dzaka gdje mi pokaze kako da udaram.
Relja: pokazi mi sta umijes
Sta znam cus, jedino kad me neko iznervira dobijem tu neku nenormalnu snagu. Udarim u dzak jako i zglob mi se skroz uvrne.
Ja:auć, jebem ti dzak
Relja: pa ne trebas tako jako da udaras, budalo
Uzme moju ruku i krene da isteze zglob, msm ono kad vuce ruku od zgloba(ok ne umijem da objasnim, ko shvati shvatio je🤣). Zaboli me i ja refleksno stavim svoju zdravu ruku na njegovu. U tom trenutku on pogleda u moju ruku koja je stegla njegovu,pa onda u moje oci.
Ja: izvini
Maknem ruku i on se nasmije.
Relja:stavicemo zavoj, idemo do moje sobe
Krenemo u njegovu sobu, sva sreca pa ne vidim danijelu inace bi me odmah ispitivala sta mi je, i panicila bi. Udjemo u njegovu sobu i ja sjednem na krevet. Izvadi neku plavu kutiju i stavi je izmedju nas.
Relja:daj mi ruku
Ispruzim mu ruku i on izvadi zavoj. Kutija je puna nekih zavoja, flastera, gaza i nekih bocica.
Ja:sta ce ti sve ovo
Relja: pa s obzirom da se bijem moram sam sebe da lijecim kad dobijem neku povredu.
Ja:logicno
Osmjeh mu se iskrade dok ga opcinjeno gledam kako njezno zavija moju ruku. Kada zavrsi stavi neke dvije kopče kako se zavoj ne bi odmotao.
Relja: to je to
Ja: hvala, idem sad
Relja: e da, dodji nocas na meč
Ja: ne vjerujem
Relja:sto
Ja: ne znam, mozda i dodjem videcu
Relja: vazi
Izadjem iz sobe i i opet se vratim, zaboravila sam haljinicu.
Ja: zaboravila sam haljinicu
Uzme je u ruke i ustane, pogleda me direktno u oci i nasmije se.Kao sto ste primijetili on se uvijek smije.
Ja:daj
Ispruzim ruku
Relja:uzmi je sama
Ja:ccc tjeras me sa povrijedjenom rukom da te bijem
Nasmijem se
Relja: hahaha ajde dodji
Krenem ka njemu i taman da uhvatim haljinicu on je pomjeri. I tako jos jedno 2 puta dok se ne sapletem i padnem na njega, i tako zajedno zavrsimo na krevetu. Stane izmedju mojih nogu dok ruke drzi pored moje glave. A nosevi nam se skoro dodiruju. U stamaku mi proradi neki cudan osjecaj, dok se on sve vise primice mojim usnama. Spoji nam usne i prvo me samo poljubi na blic. A onda krene malo grublje da me ljubi, krenemo da se ljubimo sa jezicima dok mi jednom rukom steze butinu. Svoje ruke stavim u njegovu kosu, dok mi medjunozje nenormalno pulsira.
Krene da zavuce ruku ispod moje majice ali ga zaustavim.
Ja: moram da idem Relja
Poljubi me jos nekoliko puta na blic i onda se skloni sa mene.
Ja:ovo je bilo glupo, i ne smije vise da se ponovi
Zadihano izgovorim i on pocne da se smije.
Relja: kako da ne
Baci mi haljinicu i ja izadjem. Srce mi kuca ubrzano i tek mi je sada jasno sta se desilo. Dok sam sa njim kao da ne znam sta radim, u trenutku kada mi pridje zelim da ga ljubim, da bude samo moj. Ugrizem se za usnu i odem da se presvucem.
Relja POV:
Tako sam napaljen, niko me brze nije napalio od nje. Dovoljan je poljubac da mi pomuti razum. Te pune usne bih ljubio 24 sata. Uh, idem da se istusiram. Dok voda tece niz moje tijelo jedino o cemu razmisljam je ona.
~Počinje meč:
Iz svlacione cujem publiku koja jako doziva moje ime. Kada cujem glas sudije izadjem. Publika podivlja jos jace dok ja pogledom trazim samo jednu osobu. Koja naravno ne vidim.Izgleda da ipak nije dosla. Ljutito udjem u ring, zatim uvedu i ovog drugog. Imao je ludacku tetovazu preko pola lica ali me to nije zaplasilo.
Sudija: prva runda nek pocne!
Krecem se po ringu, ali u glavi mi je samo njen lik. Dobijem dva udarca od jednom i to me malo zaljulja. Moram da se uozbiljim. Posle 3 runde jedva sam ga nakautirao. Publika je divljacki dozivala moje ime i urlala. Jedva sam se dogegao do svlacione. Sjeo sam na klupu i shvatam da sam po prvi put dobio ovoliko povreda. A za sve to je bila kriva jedna prelijepa plavušica. Sofija i Kosta ulete u svlacionu.
Kosta: brate kako si
Ja: nije lose.
Sofija: kako nije lose
Predje prstom preko moje malo rascijepane usne i ja joj sklonim ruku. Zacudjeno me pogleda.
Ja: idemo kuci
Sofija:zar necemo da slavimo pobjedu
Kosta:kakvo slavlje gledaj u kakvom je stanju.
Sofija:da te mozda ne ceka kuci ona kravetina
Relja: ucuti
Sofija:znaci mala je rasirila noge prije vremena, znala sam kakva majka takva cerka
Relja: začepi!!
Razderem se jako dok ona izleti iz svlacione uplakana
Kosta: polako brate, idemo
Stavim ruku preko njegovog ramena i on me odveze kuci.Na vratima ugledam majku koja me zaprepasteno gleda.
Mama: o moj boze
Krene da place i jako me zagrli
Ja:dobro je nije mi nista
Mama: kako ti nije nista, pogledaj se. Batalices taj boks.
Ja: dobro sam samo me pusti na miru.
Kosta me uvede u sobu i ja legnem na krevet.
Kosta: brate ko ce da ti ocisti te rane.
Ja: sam cu
Krenem da ustanem ali uzalud previse udaraca sam primio.
Kosta: oces da zovemo nekog
Mama: evo ja cu samo reci kako
Ja:ajde samo izadjite iz sobe!
Malo se razderem i oni izadju.
Osjecam se kao luzer, da primim udarce od onog mentola.
Moj POV:
Cijelo vrijeme razmisljam o jebenom meču, zasto nisam otisla sad bi znala sta se desilo. Zazvoni mi telefon, Kosta je.
Ja:e kosta
Kosta: slusaj, jel mozes da dodjes do Reljine kuce
Ja:da zasto
Kosta: objasnicu ti sve kad dodjes.

Misljenje? ❤️❤️