Iza kulisa

¦ 36 ¦

Danas sam se čak ustala ranije nego obično. Valjda je to bilo neko uzbuđenje jer ćemo danas Liam i ja ući u školu kao par.

Nikada mi nije bilo bi na kraju pameti da će se ovo dogoditi. Možda sam o tome maštala kao mala, ali od tada su se neke stvari promijenile.

Jučer kad su cure saznale, automatski su mi počele smišljali odjevnu kombinaciju za danas. Išlo je nešto tipa "Sad si njegova cura pa se tako i ponašaj." ili "Ne možeš se pojaviti u tome, što će ljudi misliti?"

Tada sam se složila s njima, no sada mi to smeta. Gledam u tu suknju i čipkastu majicu sa lijepim štiklama na punu petu i ne mogu se nagovoriti da ih obućem.

Zašto bih se ja uopće sređivala sada ili za njega? Svidjela sam mu se onakva kakva jesam. Ne planiram se mijenjati radi sad nekog tamo.

Uzela sam stvari koje su mi cure odabrali i bacila ih natrag u ormar te iz istog izvukla veliku crnu duksu i crne tajice te na njih obukla svoje jarko crvene marte. Iskreno jedini odjevni predmet koji posjedujem a da je takva boja.

Dobro imam još par takvih čizama u jakim bojama, uglavnom marte.

Kosa mi je ostala u neurednoj punđi jer mi se nije dalo češljati.

"Mazee, Liam je došao." čula sam mamin glas kako me zove. Uzela sam labelo i mobitel koji sam stavila u prednji džep dukse. Stavila sam sunčane naočale da ljudi ne gledaju moje podočnjake ranom zorom.

Spustila sam se niz stepenice i došla u kuhinju u kojoj su svi sjedili za stolom.

Pod svi mislim na mamu i Jeremya koji su jeli doručak, Liama koji je stajao i pričao s Jamesom i imao malo prestrašen izraz lica te na kraju Jake koji je gledao u svoj omlet ne dirajući ga i izgledajući jako zamišljeno.

"Jutro." pozdravila sam ih sve i zaputila se da spasim Liama od Jamesovih pogleda i mogućih stvari koje mu James planira napraviti.

"Idemo." primila sam ga za ruku i povukla prema izlazu pozdravljajući pritom ostatak obitelji.

Ušli smo u Liamov audi, s time da mi je otvorio i zatvorio vrata, te krenuli prema školi.

U pozadini je svirala lagana glazba, dok je između nas bila tišina i na tome sam mu jako zahvalna.

"Maze...." započeo je pogledavši me.
Spustila sam svoje sunčane i pogledala ga preko naočala.

"Gle, znam da ne voliš razgovor ujutro jer si umorna i još nisi došla k sebi, ali sad sam se sjetio onog prepiranja jučer između tebe i Patrika i moram ti priznati...." malo je zastao smijući se sam sebi,"..znajući da se to ti tako svađaš...napalilo me." rekao je smijući se dok su mu se obrazi lagano zacrvenili.

"To te napalilo?" prasnula sam u smijeh nakon što sam ga to pitala te mi se pridružio.

Potvrdno je klimnuo na što sam se još više nasmijala. "Šta bi bilo kad bi se zapravo potrudila?" pitala sam ga stavljajući naočale na tjeme.

"To možemo večeras saznati.." nasmijao se zlim osmijehom.

Vratila sam naočale i stali smo pred Starbucks.

"Ja te tu čekam." rekla sam mu zatvarajući oči i naslanjaju ću glavu na sjedalo iza sebe.

Cimnulo me jako zatvaranje vrata te sam pogledala pored sebe i vidla da se da se Liam već vratio i pružio mi je nešto.