1.

18.7K 386 8
                                    

《KRISTININA PERSPEKTIVA》

Budi me jaka bol u glavi i sunce koje je dopiralo iza duge bijele zavijese. Isti tren ustajem iz kreveta gledajuci oko sebe da bih shvatila da se ne nalazim u svom krevetu. Pokusaj da ustanem u mojoj glavi izazove spoj koji me natera da se uhvatim za glavu i kroz zube izustim bolan tih jauk. Dodjavola ne sjecam se nicega od trena kad sam sjela u separe da odmorim noge.
Dodjem sebi koliko je god to moguce da bih na stolu ugledala pecivo i caj koji je jos uvijek bio topao.

Ustanem iz kreveta i shvatim da sam u sorcu i majici koji se osjecaju na muski parfem. Dodjavola sta se ovde desava? Bol u glavi me odmah prodje, zaboravim na suvocu grla i to da se nalazim u malenoj sobi... Spavaca soba sa velikim krevetom,televizorom i policom ispod njega i malim kupatilom sa malo vecom tus kabinom.
Drhtavim rukama povucem bijele roletne da bih shvatila da se nalazim na 3. Spratu zgrade koja je ogradjena ogromnom bijelom kapijom. Skeniram prostor i shvatam da sem sto je dvoriste veliko sa jos jednom ogromnom kucom ispred mjesta na kom se nalazim takodje stoje i naoruzani ljudi koji setaju na ulazu te ogromne kapije.

-"Koji djavo?"

Progutam ogromnu kleglu dok drhtaj svojih ruku i nogu ne uspjem smiriti. Oteta sam?kindapovana? Cujem razne zenske glasove koji pricaju i smiju se iza zidova ove kuce, zgrade sta god bilo!

-"Ustala si konacno?"

Devojka duge crne kose sjedne na stolici koja se nalazila pored malog radnog stola u "mojoj" sobi. U haljini je i prilicno je opustena.

-"Gde se nalazim?"

Pitam tihim drhtavim glasom, a ona se ispravi i makne osmijeh sa lica.

-"Ne znas gde se nalazis?"

Zbunjeno pita.

-" Ne sjecam se nicega i ne znam gde sam"

Sjednem jer noge samo sto mi se ne presjeku na pola. Ustala je i pruzila mi caj koji je stojao na maloj polici pored prozora zabrinuto me posmatrajuci.

-"Jesi li sigurna da me ne lazes? Jesi li cula za Romana?"

Ispijem caj te blago spustim pogled

-" Ubice me ovde zar ne?"

Pitam tiho, a ona se vrati nazad na stolicu...

-"Roman je platio Vladu devojke koje koristi za svoje seksualne usluge sinoc, jesi li bila u Vladovom posjedu? Doveo je sve njih i rekao mi da ti pojasnim sve jer si nova"

Ruke padnu bez imalo snage kad cujem sta ova devojka upravo izgovara. Kakve bre seksualne usluge!?

-" Ja idem odavde isti tren! Ne znam ni ko je Vlad ni ko je Roman!"

Poslednji atom snage dam da ustanem i pridjem vratima kad me devojka povuce nazad za ruku i svom snagom baci na krevet.

-" Ti bi da umres, a nijesi ni dosla!"

Prodere se na mene dok ja opet bijesno ustajem

-" Oteli ste me! Drze me ovde u maloj sobi? Ja ne znam gde se nalazim dodjavola"

Vrisnem,a ona pocne da se smije.

-" Sta glumis ti devojko,kupljena si kao i sve devojke ovde! Sada si Romanovo vlasnistvo i bices mu na usluzi kao i svaka devojka ovde! Bijeg odavde nece ubiti tebe vec tvoje roditelje i prijatelje. Pazi sta radis i kako se ponasas... doci cu opet"

Zalupila je vrata, a njene rijeci jos jednom prodju mojom glavom. Ubice moju porodicu ako pokusam da pobjegnem odavde? Bicu nekom Romanu na usluzi? Pridjem prozoru i ugledam 3 auta koja se parkiraju jedan ispred drugog. Kad iz bijelog izadje visok muskarac u uskoj bijeloj trenerci i crnim patikama. Sklonio je naocare i okrenuo se prema zgradi te kao da sara pogledom i zastane na moj prozor par trenutaka mirno je posmatrao. Disanje mi se ubrzava, bijes raste dok se on okrece i nastavi sa svojom pratnjom do kuce koju slobodno mogu nazvati vila. I?sta sad?

(***)

Sjedela sam u cosku sobe i izbjegavala da bilo sta dotaknem u ovoj prostoriji... vec satima sjedim i slusam kako se devojke smiju i razgovaraju opusteno kao da se nista ne desava. Satima niko nije dosao da bi se vrata konacno otvorila i u sobu udje ista devojka od danas.

-" Kako se zoves?"

Pitala je smireno i opet zauzme stolicu pored stola.

-" Kristina..."

Odgovorim i podognem glavu, a ona smireno skenira svaki deo mene.

-"Razgovarala sam sa Filipom u vezi tebe"

Zastala je, a tracak nade da ce me pustiti konacno pustiti odavde se pojavi u mojim mislima. Mozda su shvatili da je doslo do greske.

-" Ocigledno je da ne znas nista... Ja sam ovde godinama Romanu na usluzi i upucujem nove devojke kako se radi sa njim..."

Rekla je smireno te pokuca na vrata da bi dve devojke unijele odjecu, sminku i spustile na moj krevet te kao vojnici izasle iz sobe.

-"Ovde se sve devojke bore za Romanovu naklonost, ovde si u njegovom vlasnistvu i otici ces kad te se zasiti svojoj kuci, a do tada treba da uvijek budes spremna u koje god doba dana te pozove kod sebe. Ljekari ce doci da ti daju potrebna upustva..."

-"Kakvi ljekari? Zelim smjesta da vidim tog Romana!"

Ustanem, a ona pocne da se smije.

-" Vjeruj mi da sa tim stavom bices u najgoroj poziciji. Devojek se bore za njegovu naklonost ovde, a Roman previse je zauzet da bi mogao da te trpi. Slusaj ili gledaj snimak sahrane svojih najblizih."

Prestraseno napravim par koraka nazad.

-" Svima prijete? Zasto trpite to?"

Suze krenu da se slivaju, a ona se ustane i pridje mi.

-"Devojke ovde uzivaju, imaju dobrog partnera u krevetu, imaju hranu, mogu izaci napolje, samo eto... Nemaju telefon iz bezbjedonosnih razloga. Dok ti, dovedena si na malo drugaciji nacin i bices tretirana kao mi samo u koliko budes slusala"

Ustala je i pogled skrene ka stvarima.

-" Za svoje dobro rasporedi stvari u ormar i sminku na sto,budi tiha i postuj sve sto se kaze"

-"Kad ce vrata biti otkljucana?"

Pitala sam brzinski pre nego napusti sobu i opet me zakljuca samu satima da gledam u jednu tacku.

-" Kad Roman dozvoli... Ne zeli te mrtvu ni tebe ni tvoje roditelje koji su trenutno negde po Poljkoj"

Ruke opet krenu da se tresu,oni znaju ko su mi roditelji? Sad tek ima smisla majkina upozorenja -" Nek pice uvijek otvaraju ispred tebe u klubu"
Smijala sam se tome i gledaj me sad!?

Istinska zelja Where stories live. Discover now