Istinska zelja

13

《KRISTININA PERSPEKTIVA》

Zajdeno smo rucali svo cetvoro, a njegova majka ponosno gleda u mene. Tu zenu ne mozes da ne volis, ocekivala sam sve suprotno od njih. Jos kad sam ugledala kucu bila sam sigurna da unutra zivi ostrokondza koja ce da me mrzi koliko i njen sin. Ne sudi nikom je definitivno lekcija. Posle rucka setala sam sa Rejnom po dvoristu,razgovarale smo o vjencanju, njenom vjereniku, pokazala mi je slike apsolutno svega. Prelep su par i on nekako ide uz nju. Rekla je da je povucen, posvecen poslu i porodici, da se sa njim nikad ne moze posvadjati jer apsolutno svaki problem rijesi razgovorom jos od kad su de upoznali. Takodje rekla mi je i da zna da ga je Roman pokusao prestraviti, kao svaki stariji brat je hteo da se uvjeri da ce je postovati.

-"Za cudo, Milan nije odustao od mene i kaze da mu se Roman dopada jer je zastitnik prema onom sto voli"

-" Ocigledno je da te jako voli..."

Sa osijehom propratim njenu ushicenost dok govori o njemu i bez sumnje ona njega voli

-" Volim ga sto je ostar u mnogom odlukama, zna biti gazda u svemu ali opet uzima sve moje odluke u obzir. Savrsen je"

Vrlo su slatki i oboje su nekako mirni sto je vjerovatno razlog sto se toliko vole.

-" a ti i Roman?"

Zastala je ispitivacki.

-"Volis ga cim nijesi pobjegla glavom bez obzira do sad"

Klimam glavom jer da izgovorim tako veliku rijec uz tog skota ne ide pa cak ni kao laz.

-" On je velika svadjalica i sve oce da bude po njegovom"

Rejna pokusa izvuci informacije slazemo li se...

-"Nijesam nista bolje od njega, i cesto se prepiremo i raspravljamo ali bilo bi nam dosadno da nije tako"

Nju ovo nasmije.

-" Nekad pomislim da je izreka da se duprotnosti privlace potpuna laz. Ko prvi popusti?"

Slegnem ramenima

-" Zavisi ko je upravu."

-"Bio jr preplasen kad su te oteli,nisam ga nikad vidjela takvog... Sinoc me je zvao da se raspita sta da radi posto imas jaku temperaturu. Cim se on brine o tebi znaci da si mu veoma vazna"

Nasu diskusiju prekida Rejnina majka koja je zove da moraju krenuti. Obje zagrlim snazno i ispratim ih kako odlaze te udjem u kucu. Roman je sedeo u fotelji ovoga puta sa majicom na sebi i ispijao kafu, a kad me primjeti ustane te mi pridje par koraka.

-" sta si pricala sa Rejnom?"

Smireno pita...

-"Pricala sam o tome kako me drzis na silu."

Ironicno kazem i pritom prevrnem ocima, dok on napravi korak ka meni.

-"Jos nijesmo rijesili tvoje dranje od jutros na mene, a ti vjesto iz jednog u drugi problem ulazis i to svaki problem sa mnom..."

Prisao mi je izgovarajuci svaku rijec strogim tonom, taj strogi ton me natera pravim korake nazad dok on prati apsolutno svaki.

-"Znas li sta je kazna kad se sa mnom svadjas?"

Strah u mojim ocima i tijelu se jasno osjeti..

-"Nemam snage za tebe Romane, nemam snage..."

Gotovo da izustim jecaj kad se pribije uz mene, suze su bile neizbjezne. Jedva stojim na nogama cijeli dan.

-"Zasto places Kristina?"

Pribijen uz mene,dok ja od zida ne mogu ni da se pomjerim smireno postavi pitanje. Ne saceka odgovor vec prstom njezno obrise svaku moju suzu.

-" Samo sam pitao i skrenuo paznju na tvoje ponasanje jer se deres na mene..."

Njegov njezni dodir predje do mojih usana kojim prodje, ujedno kad jezikom prodje svoju donju usnu. Dodjavola vise sa tim od kad me privlaci ovo? Od kad ja gledam u njegove usne ovako intenzivno?

Prisao mi je i krenuo ljubiti moje lice, potom vrat, a ja kao klinka dopustim apsolutno svaki njegov pokret. On me nijednom do sad nije poljubio i je li to razlog zbog cega toliko zelim da i to probam od njega? Ajde Kristina odupri se odmakni se... odupri se poljubcima koje njezno ostavlja po meni.

-" Idi u svoju sobu"

Odmaknuo se od mene par koraka, a ja kao riba na suvom krenem da se koprcam te brzinski krenem trcati ka sobi. Moram da ga mrzim, ne smijem dopustiti da mi se priblizi.

(***)

-"Kristina!"

Njegov glas par sati kasnije krene da se siri duz kuce, te ja dodjem do stepenica i pogledam ga znacajno.

-"Ovo je stiglo za tebe"

Rekao je pruzajuci mi kesu...

-"Od koga?"

Pogledao me je i samo prosao u svoju sobu ostavljajuci mi kesu pored noga. Provirim unutra kad ugledam onu prelepu plavu haljinu i stikle koje sam nosila kad su me oteli i koje su zavrsile pocjepane. Osmijeh na lice mi se rasiri kad ugledam to...

-"Hvala"

Kazem dovoljno glasno te udjem u svoju sobu sa osmijehom na licu. Ipak cu nositi tu prelepu haljinu na Rejninoj svadbi.  Isprobam jos jednom haljinu i stikle odusevljeno kad zacujem Romanov glas koji je nesto strogo odbrusio preko telefona nekom.

-"Filipe rijesi  ga se, zelim potpuno obezbjedjenje na svadbi. I objasni Rejni da Kristina nikako ne moze sa njom da ide na te zenske stvari. Nije bezbjedno ni za nju ni za Kristinu. Gligor je jos na slobodi"

Izadjem iz sobe te kad se nasi pogledi sretnu, on usporeno krene skenirati moj izgled.

-" Izazovas me?"

Postavi kao pitanje dok svoje oci zaustavi na mojim usnama.

-" Glihor?"

Postavim pitanje...

-"Rijesicu ga se uskoro, ali ne mozes ici sa Rejnom"

Klimam glavom dok on napravi par koraka ka meni.

-"Uskoro ces biti slobodna"

-" a ti iza resetaka"
Kratko dodam, dok on kima glavom.

-" Svakom po zasluzi izgleda..."

Vratio se u svoju sobu... Miran je i to je vrlo cudno od njega.