Istinska zelja

17

-"Kako mislis da si je otjerao?"

Rejna bijesno pridje i casu razbije o pod dok ja ostajem hladnog pogleda.

-" Sjedis ovde miran, bez emocije na licu dok mi saopstavas da si je pustio da ode! Tek sad mi sve ovo priznavas!"

Unijela mi se u facu

-"Govori bre drvo jedno! Ti nijesi covjek ti si jedno smece!"

Milan je hvata i pokusava odvojiti dok ona cupa moju majicu,osudjivacki pogled osjetim i od moje majke koja sjedi i samo cuti.

-" Silovao si je naterao da te zavoli,sve nas slagao i pustio je da ode dok te molila da ostane!"

-" Rejna molim te smiri se"

Milan je pokusava umiriti po ko zna koji put, a ja priznao sam apsolutno sve.

-"Tebi nema spasa, ona je bila jedini tvoj spas. Zar mislis da je ona precutala sve onoga dana policiji jer joj nije stalo!? Rekla ti je dodjavola da je ne pustas. Placuci je otisla"

-"Razgovor o Kristini je zavrsen, vise je niko od nas nece traziti... Ona nije postojala u nasem zivotu i sto prije to prihvatite bice lakse"

Bijesno kazem

-"Koliko dugo nije ovde? Koliko dugo si lagao da ne dobro?"

-"dve nedelje..."

14 dana, 5 sati i 24 minuta je nema...

-" Ti si jedan olos i zasluzujes da crknes sam bas kako je i otac crkao. Ti ne zasluzujes da te iko voli"

Izasla je iz kuce, a za njom potrci Milan dok majka ustaje i gleda u mene ubilackim pogledom.

-" ona je bila posebna... A bez nje ces crci, srce bi mi bilo na mjestu samo ako te vidim iza resetaka jer si je iskoristio i poslao kuci kao potrosnu robu. Ti si moje veliko razocarenje, a najvise sam nada polagala u tebe"

Izasla je iz kuce i par trenutaka kasnije otisli su sa imanja... dajuci doznanja da me vise ne zele vidjeti nikad.

《 KRISTININA PERSPEKTIVA》

-" Dve crte Kristinaa!!"

Otac se prodere na mene i ko zna koji samar po redu biva upucen mom obrazu.

-"Isti tren ces otici u policiju da ga prijavis i da abortiras to kopile!"

-"Bila sam jasna, necu ga prijaviti i necu abortirati. Dve nedelje vam govorim da ga volim i da se ne kajem"

Otac opet udari snazno moj obraz

-" Otici ces iz moje kuce i nikad vise ne zelim da te vidim. Volis kriminalca  koji te je oteo. Ti si poremecen slucaj"

Ustala sam i vec spakovane stvari povukla za sobom. Znala sam da ce kad saznaju ovako reagovati samim tim ukrala sam dovoljno novca od njih da mogu kupiti kartu i otici odavde.

-"Idem sa tobom..."

Sofija me uzme za ruku cim napustim prag kuce

-"Upravu su, ali i tebe razumijem... Idemo zajedno odavde. Moja tetka je sama u velikoj kuci u  Cikagu prijace joj drustvo jer je sama i stara."

Usle smo na avion sa minimalnim novcem i bebom u stomaku... U filmovima sad bi trebalo da de pojavi glavni lik price i da me spreci da odem ali nije... Posmatrala sam grad sa visine svjesna da vise nikad necu krociti u Rusiju i da vise nemam nikog.. Dve nedelje me nije potrazio to mi je reklo dovoljno o tome da mu je stalo do mene.

♡♡♡♡♡♡♡

Auc...
Volim vas i nema ljutnje   😂