Istinska zelja

21

-"Kristina jesi li dobro?"

Osjetim tople ruke koje prolaze mojim ledjima njezno, ali kuliram... Stojim i gledam u jednu tacku izbezumljeno.

-" Keistina?"

-" Jesam Stefane!"

Proderem se jer me vec punih 10 minuta doziva i ne ostavlja na miru. Pomislim otici ce,ali ne... sjeo je pored mene i uzeo me za ruku njezno je poljubi te isprepleta nase prste.

-"Juce si mi rekla da ne volis upoznavanja i da zato nijesi pruzila ruku novom Vlasniku... Zasti mi nesto govori da ga poznajes,ponasas se krajnje cudno od kad si ga vidjela?"

-"Pobogu Stefane zasto bih krila da poznajem coveka?"

Brecnem se dok on i dalje njezno svojim palcem mazi moju ruku.

-"Kristina kazem ti samo svoje misljenje, jako se lose osjecam dok te gledam takvu... Takva si bila i na pocetku,takva me plasis. Dodjavola ja ne poznajem devojku koju volm i ne znam sta joj je"

Rekao je kroz zube, sto me natera da se okrenem prema njemu i samo da ga snazno zagrlim...

-"Poznajes me, najbolje od svih ovde"

Smireno kazem...

-" Kris,sta god da je bilo u tvojoj proslosti spreman sam da prihvatim, cak sam razmisljao sta mozes da krijes... Padalo mi je na pamet da si mozda pobjegla iz Rusije od muza, da imas decu... Sve moguce mi je proslo kroz glavu i shvatio sam da nema stvari koju ne bih prihvatio vezano za tebe,sta god da je bila Kristina pre dolaska ovde vise nije ista. "

Ista je Stefane... Ista je samo jos ni sama ne smije to da kaze sebi na glas. Zagrlim ga snazno i blago se odmaknem od njega.

-"Nisam udata i nemam decu"

Kratko se osmijehnem dok me on poljubi u tjeme kose i blago ruke stavi na moje obraze

-" Sta nije uredu?"

-" Stefane ja..."

Tiho izustim,da bih zacula zvono za kraj casa koje okupi moje kolege u zbornicu gde se odvojim od Stefana.

-" Hocu da se preselim kod tebe"

Kazem brzinom svjetlosti, a on blago rasiri oci

-" Kad?"

-" Sjutra,donijecu stvari... Svakako romanticni vikend nas ocekuje..."

Kazem pre nego on sa osmijehom napusti zbornicu,a ja ko zna koju kafu po redu ispijem i uzmem svoje stvari da bih otisla na cas.

(**)

Sjedim dok deca odlaze na cas fizickog,danas je srecom onaj dan kad nemam puno posla inace bih pala u nesvijest od glavobolje i zelje za snom. Sjedim u ucionicu i masiram svoje slepocnice da bih par sekundi posle zvona za pocetak cas cula njegov glas

-" Ti njega ne volis"

-"Sta hoces od mene?"

Ustajem bijesno te mu pridjem dok on zatvara vrata ucionice

-" Rekao sam ti,zelim da se vratis svojoj kuci"

-" Kuca je u Rusiji, dom mi je ovde... sad me lijepo ostavi na miru!"

-" Kristina Voznesenski ti si moj dom!"

Povisi ton, da bih se u sledecem trenu nasla pribijena uz vrata dok su obje ruke iznad moje glave prikovane jednom njegovom.

-" Ostavi me na miru..."

Procijedim kroz zube

-"Neces se preseliti kod njega Kristina"

Upozoravajucim tonom mi se obrati dok gleda u moje oci.

-"i nema nikakvog romanticnog vikenda sa tim ogavcem..."

-" Rekla sam ti da me ostavis na miru i ponovila sam 10 puta,radicu sta hocu... Zamolicu te da zivis svoj zivo"

Pokusam ga odgurnuti ali uzalud

-"Pobijeci ce prvom prilikom od tebe kad sazna da planiram da mu kozu odvojim od mesa"

Blago je pustio moje ruke,te me pogledao u oci.

-" Mesto na kom mozes da se preselis je moj stan, mesto gde mozemo ici na taj romanticni vikend mozes da odaberes... Samo sa mnom Kristina"

-"ti i romanticni vikend? Kako molim te?vezaces me za krevet i izivljavati se na meni ROMANTICNO?"

Opet se proderem i naprim korak ka njemu.

-"Rekao bih da sam se promjenio, voljeo bih da jesam ali nijesam... Shvatio sam samo da tebe zelim u svojoj buducnosti jer sadasnjost je sjebana od kad si otisla"

Pogledam ga u oci,nakon cega napravim par koraka nazad.

-"Zivjeces, zivjeces. Jer ti se nikad vratiti necu! Mislila sam dugo da si kukavica koja me pustila jer se plasi da voli,a zapravo sam shvatila da si mi ucionio veliku uslugu. Da te nije bilo ne bih ojacala,ne bih bila ovo sto sam danas! Ne bih bila srecna"

-"kakva si to danas?kakva Kristina?ispunila si san da obilazis decu i?nista vise,prazna si, usamljena, zeljna mog dodira. Oni to ne vide, ja vidim meni je jasno sve..."

-" gubi se iz mog zivota!"

Jasno i glasno kazem da bih izjurila iz ucionice i pravo otisla kod Stefana. Razgovarao je na telefon, a ja ne mareci na to uletim u njegov zagrljaj i krenem plakati kao kisa.

-"Kris"

Kratko kaze dok me povlaci u svoje narucije na veliku sofu. Pribijem se uz njega u njegovom narucju i samo placem kao malo dijete.

-" Zelis li mi reci sta se desilo?"

Odmahujem brzinski glavom,te nastavim da ga grlim dok on mazi moju kozu. Njezno ostavi poljubac na moj obraz i isprepleta nase prste

-" sta god da je proci ce,sve prodje"

Ustajem se i mazim njegov obraz.

-"Treba da ides od mene, da pobjegnes i da se vise nikad ne vratis"

-" Ti treba da prestanes da budes tuzna, da me zagrlis,da se preselis kod mene i da odemo u setnju posle posla"

Ostavio je jos jedan poljubac na moj obraz

-"Volim te Kris"

Rekao je smireno, ali nije ocekivao odgovor... Zasto radim ovo,zasto? Zar ne mogu da volim osobu koja je sa mnom i ako sam najgora za njega?

♡♡♡♡
Nastavak za moje protestante  valjda ne spavate❤