Istinska zelja

5.

Ustala sam se osjecajuci ogromnu bol, ali sam popravila svoju kosu i zavezala bade mantil praveci se da se upravo nista nije dogodilo. Da sam mogla izasla bih iz svoje koze isti tren.

(**)
-"Osjecas li se bolje?"

Pitala je smirenim glasom dok silazi niz stepenice...

-"Osjecacu se kad me budes molila da ti ne pobijem sve sto volis drznice mala"

Smireno je rekao, dok ona zauzima mjesto pored njega

-"Silovao si me i za silovanje,kindapovanje se ide u zatvor... pa hm... 15 godina"

Okrenuo se prema njoj i gledao crveno uplakano lice. Osjetio je da ovo sto radi je gore nego da je udari,a na zensko nikad nije digao ruke. Zeli je, a njegov nacin nikad nije bio da nekom pridje i da se potrudi... Zapravo nikad nije primjetio nijednu devojku kao nju te veceri i ocekivao je da ce biti poprilicno lako upravljati sa njom.

-" Ljepotice,ubio sam stotinjak ljudi...Za to se ide dozivotno u zatvor, a vidi me gde sam"

-" Znac li da ces mi platiti za ovo sto si me sikovao? Mozda nijesam kao ove napumpana i zeljna tvog dora, nijesam ni glupa da ti se predam ali sam osvetoljubiva"

-"Voleo bih da mi svoju vatrenost pokazes u krevetu, tamo vidim samo suze i neiskustvo"

Pokusavao je da je isprovocira.

-" Ocigledno si veoma los covjek, a koliko si los covjek duplo si gori ljubavnik... Ne placem jer mi je lijepo vec jer me silujes i to radis poprilicno lose"

Njen ponos i dug jezik svjesna je da je nece daleko odvesti, istina je da place zbog toga sto ne zeli sve ovo, silovana je... ali, on los ljubavnik? To bas i ne moze da potvrdi.

-" Kristina rizikujes da te uzmem na sred ovog stola pred svojim obezbjedjenjem..."

Rekao je i na tren napravio tisinu u prostoriji u kojoj se nalaze.

-"Jedi..."

Rekao je smireno dok ona gleda u daljinu i pravi se da on ne postoji pored nje.

-"Jedi!"

Taknjir u kom je bila hrana zavrsi na podu,svom snagom ga je lupila o pod i sa osijehom pobacala ostatak stvari dok on smireno posmatra svaki njen pokret.

-" Necu da jedem"

Sada ona skroz smireno odgovori.

-" Jesi li sigurna?... da pocnem od Sofije znaci"

Rekao je sa osmijehom dok vadi telefon iz dzepa.

-" Poslednja sansa... Hoces li da jedes?"

Pitao je dok joj okrece snimak njene drugarice koja u kafetriji cita knjigu.

-" Hocu... Ne priblizavaj joj se"

Povikala je,a on zadovoljno prekine video poziv.

-"Ti si bolesni psihopata!"

Nije joj dozvolio da ustane dok ne pojede bar pola hrane sa tanjira,a onda smireno ustane od stola.

-" Mozes ti da slusas samo kad hoces... vrati se u svoju sobu"

(***)

Roman danima kasnije nije bio kuci. Nije vidjela kad je otisao i ako pomno prati svaki njegov korak. Cula je samo da pusta devojke sa isplacenom sumom novca kuci i da je ostalo samo par njih. Nikad prije nije pustio devojke tako brzo nacula je... Nada da ce i nju pustiti bila je prevelika i ako on nije imao takav plan. Otputovao je u Amsterdam poslovno cesto u glavi imajuci nju. Ugovara bitan posao, a zapravo razmislja o njoj. Ima nesto u njoj sto ga tera da ludi od nje i da je zeli u isto vrijeme.
Provjeravao je cesto gde je i Filip je bio glavni odgovorni za nju.

-"Ima li sta novije kod tebe Romane?"

Odmahnuo je glavom na Ivanovo pitanje te pokupio papire nazad u svoju fasciklu.

-" Veceras idem kuci,necu doci na zurku"

Obavjesti Ivana koji ga zacudjeno pogleda.

-" Spremio sam ti najbolju"

-" Moram da idem imam puno obaveza u Moskvi, sledeci put"

Imao je posebno zgodne devojke,ruskinje kuci... Holandjanke nekako nikad nije gotivio i ako je vecinu poslova zapravo imao bas u Holandiji. Spakovao se i sjeo na prvi avion koji je poletao u Rusiju.

(***)

-" Ako Roman sazna za ovo nece se dobro zavrsiti..."

Filip uzeo me je za ruku i povukao dalje telefona.  Pustili su me van sobe i pokusala sam pozvati policiju ali sve sto uspjem je da  podignem slusalicu Filip je vec bio iza mene. Imam plan,vidjela sma pistolj koji ce mi pomoci da se izbavim odavde.

-"Oteli su me, ja ne zelim biti ovde"

Opet suze krenu da idu niz moje obraze dok on procisti grlo i pridje mi par koraka.

-"Sto se vise otimas duze ces biti ovde... Svaki tvoj pokusaj da pobjegnes, a Roman sazna za njega produzice tvoj boravak. Neces otici kad i sve one jer nijesi kupljena roba vec si kako ti kazes oteta sto znaci prepusti se da te oslobodi"

-" Ne zelim! Necu!  Vi ste svi kompletno ludi odje
"
Napravim par koraka unazad usporeno do pistolja...

-" Roman je upravo sleceo na aerodrom"

Iskoristim priliku kada jedan od njihovih ljudi skrene paznju sa mene na tren te sakrijem pistolj. U svoj ves iza leprsave haljine.

-"Idi u sobu, necu mu reci za ove ispade koje si imala. Roman ne voli kad ga neko ne slusa..."

Brzinski napravim par koraka

-" Kristina..."

Provalio je, provalio je i sad sam gotova.

-" Prepusti mu se"

Klimnem glavom te brzinski odem u svoju sobu.
Nikad nijesam uzela pravi pistolj  u svoje ruke,nikad nijesam mislila da ce mi pasti na pamet da pucam u nekog... Silovana sam ovde i vec 2. nedelje  zatvorena i oteta.  Sakrijem pistolj ispod jastuka,presvucem haljinu koja je mokra od znoja prouzrokovan tremom od kradje.  10-ak minuta kasnije auto se parkira ispred kuce, a ja kod prozora propratim kako njegove stavri uzimaju njegovi ljudi dok mu plavusu sa drugog sprata koju sam par puta videla dovedu ispred njega,te ona krene prava u vilu, ide i on za njom  dok u hodu skida svoju majicu.

-" Smrad"

Izgovorim kroz zube nakon cega se vratim u krevet. Dodjavola strah mi je uvukao  u kosti... Ne mogu da se prepustim dodirima tog coveka. Ne zelim da boravim ovde ni trena vise. Ususkam se u krevet i pokusam zaspati ali znajuci da je pistolj  ispod mog jastuka  ne pomaze  snu da dodje na oci.  Ucena sam da kad me neko napadne branim sebe ali nikog da ne diram prva samim tim kradja je opravdana zar ne? Sve je samoodbrana.

♡♡♡♡♡