Istinska zelja

26

Vrata sobe se zalupe te Sofija kao munja krene ubrzano da dise. Gledam je preplaseno dok ona jedva pokusava   da progovori.

-" Jebeno savrseno zgodan lik je u nasoj kuhinji"

Pocela je da se "hladi" rukama

-"Bez majice u bijelim boksericama sa jebeno razvijenim tijelom! Koliko opasno jebeno zgodan covijek je u nasoj kuhinji!"

Vrisnula je te otvori vrata i proviri.

-"Ucinjelo mi se,takvo savrsenstvo ne postoji"

-"Sofija"

Polako i oprezno joj pridje.

-"Kris, on je opasno zgodan. Ja sam vjerena ne trebam tako da pricam, ali aloo imam oci"

Prstima pokaze,a kad Roman krene sa kafom u rukama prema nama ona zalupi vrata.

-"ustini me sanjam!"

Rekla je te pruzila ruku

-"To je Roman..."

Kratko kazem, a ona odjednom promjeni boju.

-"Roman? Rus Roman?"

Blago klimnem glavom, dok ona otvara vrata i uzima kafe iz njegovih ruku koje pruza meni on napravi korak nazad te pokusa da shvati sta se desava.

-" Ti si pticooo!!! Dosao si konacno da ti ja odrzim lekciju djubre od covijeka znas li ti koliko sam suza prolila zbog tebe jer si povredio ovako divnog andjela!  Znas li ti kakav pakao je ona prosla"

-"Znam... Nece se ponoviti"

Nije mu dopustila da bilo sta kaze vise od toga.

-" Ne daj Boze da je pivredis sad kad je konacno dobro, sad kad je konacno srecna! Ubila bih te ma sav taj kriminal te  nece spasiti!"

Vristala je na njega dok ona gleda u mene i moli me ocima da ga spasim od Sofije.

-" Sofija,dobro je.. rijesili smo sve smiri se..."

Blago klima glavom i pusta ga da prodje pored mene.

-"Stefan se plasio gde si, slagala sam da si dobila jaku temperaturu. Nisam znala sta da radim osim da lazem. "

-"Pricaj sa njim danas"

Popili smo zajedno kafu  i ocigledno je da se Sofiji dopao Roman osim sto mu ona u svakoj recenici prijeti.

-" Moram danas da zavrsim prebacanje poslova ovde..."

-"Ja cu pricati sa Stefanom..."

-" Veceras u 19h"

(***)

Stefan me bijesno pogleda te lupi rukom o sto

-"Dodjavola lagala si me cijelo vrijeme!"

Nastavio je da me bijesno gled u oci.

-" Stefane molim te da me razumijes,ima toliko stvari koje ne znas o meni i lose su... Molim te Stefane shvati me"

-"Zaljubljena si i poznajes Romana odavno! Ali mogla si da mi kazed da ga volis ne da mi pricas kako jedva cekas odmor!"

Zastao je i prosao pored mene

-" Nisi ti kriva,ja sam! Zaljubio sam te u tebe i cekao, trudio se i uzalus sve ispao sam budala"

-"Moja proslost je ocajna i sve sto se desilo i sto se sad desava je komplikovano. Romanasam upoznala pre malo vise od 3 godin i..."

-" Idi sa njim, budi srecna Kristina"

Rekao je poprilicno smireno

-" Jasno mi je da ga volis i da nijesi mogla sa mnom da pricas o proslosti jer sam ti od prvog trena samo mali bilmez kojo trci za tobom"

-"nije tako,samo ti zasluzujes bolje"

Klimnuo je glavom.

-"Sa mnom si bila prazna ljustura, a sa njim si potpuna... Samo sa njim bi bila srecna i svaki moj trud bi bio uzaludan. Nisam ljut samo voleo bih da si mi to mogla reci ranije da nikad neces biti bolja osoba bez njega"

-"pokusala sam se ubijediti u suprotno"

-" Nestacu iz tvog zivota zeleci ti samo srecu i nista vise."

-"Hvala..."

Otvorio mi je vrata i snazno me zagrlio.

-"Vidim ti u ocima da se kajes i da ti nije lako, ali Kris jasno mi je da sa mnom ne bi bila srecna. Necu lagati povredila si me ali proci ce... Ja sam sam stvarao lazne nade ti se nijesi ni trena trudila da mi maglis oci... Budi srecna sa njim"

-"Hvala Stefane"

Pustio me je da idem dok ja osnetim kako tezak teret padne sa mojih ledja... zasto mislim da moja sreca tek sad pocinje?

♡♡♡
Sto ne volim kad se vezem za neku pricu 😂
Privodimo kraju