11

12.5K 321 15
                                    

《ROMANOVA PERSPEKTIVA》

Uletim kao lud u hangar pacova Zeyna. Kristina lezala je bez svijesti u lokvi krvi blijeda i modra... Ovo ovako nije trebalo da se zavrsi, ali kad je ugledam u tom stanju scepao sam pusku iz koje rafalima krenem pucati u svakog od njih... Jebes mirne pregovore kad mi je nju neko povredio! Haos koji naprave moji ljudi bude nista nasprem onoga sto cu napraviti Zeynu koji ranjen lezi na podu dok njegovi ljudi bjeze.

-" Zelim tog gada zivog!"

Prorezim Filipu na uvo dok uzimam Kristinu u narucije i iznosim iz ovog haosa. Brzinski drhtavim rukama pogledam je li ranjena te kao mahnit krenem voziti u bolnicu. Ovo ce ne skupo kostati, ali pre bih trunu u zatvoru nego je ostavio povredjenu. Nista nijesam morao reci, doktori su je cim sam presao vrata bolnice uzeli od mene. Pratio sam ih do vrata koja se zakljucaju kad doktori udju.

-"Nece se saznati za pucnjavu..."

Filip pridje i stane pored mene

-"Nisi smjeo da je dovedes ovde, policija ce doci da je ispita"

Stegnuo sam saku te smireno pogledo u Filipa.

-" Ako me privedu ubi tog gada, muci ga i ubi ga..."

-"Covece pricam ti da ce te Kristina prijaviti,treba da bjezis odavde"

Dodjavola noge ne zele da se pomjere dalje od mjesta na kom sam stao. Vristao bih i plakao... u skladistu imam coveka koji mi je bio najveca prijetnja, a ja ne mogu ni da se pomjerim dalje od ovih vrata koja me dijele od nje.
Video sam je u lokvi krvi, njena duga zlatna kosa bila je svuda po podu... njeno lice bilo je modro... Hteo sam samo da bude dobro. Iz misli me izvuce snazno stipanje Filipa,te kad se vratim nazad zemlju shvatim da medicinska sestra stoji ispred mene.

-"Gospodine ko ste joj vi?"

-" brat"

Izgovorim kao iz topa, a ona se odmakne

-" Budite kratki,policija treba da je ispita... Mozete prisustvovati u koliko ona to zeli jer ste clan porodice"

Uvela me te je ugledam kako mirno lezi na krevetu jedva svijesna.

-"Mila ne plasi se,tvoj brat je ovde... Pronasao te je i doveo..."

Prisla je meni.

-"Budute uz nju, objasnicu vam detaljno sve kada ispitivanje zavrsi. Morate biti jaki zbog nje"

Prisao sam joj blize kada se ona ispravi i kao magnet je pribijem uz sebe. Svom snagom sam je grlio, a ona plakala je prislonjena na moje rame. I dalje je drhtala dok pokusava da progovori.

-" Sve ce biti uredu, proci ce sada si na bezbjednom"

Moja majka i sestra se nadju iza ogledala te obje ulete u sobu prkos tome sto je doktor pokusavao da ih sprijeci. Odakle one dodjavola!!

-" Kristina"

Rejna u suzama krene da joj prilazi,dok se ona ne odvaja od mene... Zagnjurila se u moja prsa i skrivala od njih.

-" Rejna,majko molim vas idite sa Filipom. Uznemirena je... Idite sa Filipom vidjecete je kad se smiri"

Jecala je dok ja njezno mazim njena ledja.

-" ima ih jos, ima ih jos i znaju za moju porodicu... Pominjali su skladiste oruzja i..."

Kucanje na vrata prekida njene rijeci. Policija je usla na vrata.

-"Bice sve uredu, niko ih nece povrediti"

Isti tren je sklonila ruke od mene kad ugleda policiju i nada u njenim ocima preplavi cijelo njeno lice.
Odmakao sam se par koraka, te sjednem na stolicu pomiren sa sudbinom. Ne kajem se ni jednog jedinog trena. Prvi put sam bio uplasen za nekog, prvi put sam skrajnuo po strani svoje dupe i doveo je u bolnicu znajuci sta ce se dogoditi.

-"Vi ste joj?"

Pita je policajac dok se ja ispravljam u stolicu i odlucim da slazem.

-" Vjerenik..."

Smireno kazem ne gledajuci u nju jer vjerujem da se ne bi slozila sa ovom titulom.

-" Gospodjica mora dati izjavu... da li znate ko su ti ljudi? Kako izgledaju, sta su trazili?"

Pogledam je kraickom oka

-"Ne znam ko su ti ljudi, oteli su me u trznom centru, stavili mi povez vozili me ni sama ne znam kuda da bi nakon mucenja shavtili da imaju pogresnu devojku,"

Okrenem se prema njoj pazljivo slusajuci njene lazi. Zasto?

-" Imali su maske i nijesam mogla da ih vidim..."

Dopunila je recenicu

-" Kako ste je vi nasili?"

-"Decak na ulici mi je dao lokaciju i pobjegao... jer je doslo do greske"

Kazem neko mjesto malo dalje gde nece naci tragove pucnjave.

-" Da li jos nesto imate da prijavite cega se secate?"

-" Ne"

Kad oni napuste prostoriju, ja izgubljeno pridjem njenom krevetu. Nije me prijavila? Mogla je sve je moglo da se zavrsi upravo sad.

-" Ima ih jos, neki covek na slovo G... Prate moje roditelje ubice ih."

-"Niko nece moci da se primakne tvojim roditeljima, moji ljudi ce ih pratiti i cuvati..."

-"Obecaj da ces ih cuvati"

Rekla je preplaseno dok me privlaci sebi kako bi opet pocela plakati u mom zagrljaju. Nisam postavljao pitanja dalje samo sam je grlio i pustio da se isplace.

(***)

《KRISTININA PERSPEKTIVA》

-"Rejna hvala ti"

Drzala me za ruku dok ja odusevljeno gledam svoju novu boju kose osisanu na paz. Rejna je otkazala vjencanje dok se ne oporavim i vec 2 dana se ne odvaja od mene.
Imala sam priliku da se vratim normalnom zivotu, a ja sam lagala policiju i nijesam strpala Romana u zatvor.
Zasto jezik nije hteo da se odveze i zasto sam u coveku koji me je silovao i oteo vidjela jedini spas? Plasim se sad vec i sama sebe, svojih odluka i zelja.

-" Hvala tebi sto si toliko hrabra i jaka. "

Presle smo u dnevni boravak gde je Romanova majka cekala sa cajem. Ponasale su se kao da sam clan njihove porodice od kako sam izasla iz bolnice. Dok Romana nijesam vidjela ta dva dana drzeci se utaljenje price...

-" Prelepa si."

Izgovara dok mi pruza caj, a mene ogromna jeza vec satima prolazi tijelom. Caj ce mi sigurno pomoci jer se smrzoh uprkos svemu sto sam obukla. Da se pozalim one bi odmah krenule sa lijecenjem i brigom i to zaista ne treba.

-"Sta god ti zatreba ti reci"

Kuca je izgledala normalno jer je Romanova majka tu,nema naoruzanih ljudi samo miran i fin strazar na vratima da bi ih otvorio. Roman je rekao da ne izlazimo iz kuce, a kad one odu mene  strazari se okupe i ako sam lagala policiji. Pobjegla bih znam da bih samo se moj um ne poigrava sa mnom jer se plasim za zivot najblizih.

♡♡♡♡♡♡♡♡

Jeste pomislili da bi ga prijavila?

Istinska zelja Where stories live. Discover now