Istinska zelja

22

-" Brinem se za tebe"

Drzao me je za ruku dok ja ispijam caj u nasem omiljenom kaficu. Nisam sigurna sta da mu otkrijem... Bila sam normalna devojka koja ne voli izlaske,voli pundje i siroke stvari dok nije dosao Roman i oteo me. Naucio me je da budem sex masina za njega, da glumim i da ga zavolim kako bi me oterao od sebe. Ostala sam trudna,izgubila dijete i jos su me se roditelji odrekli jer nijesam htela abortus. Kako to sve srociti covijeku koji ima normalnu porodicu, divno je vaspitan, skolovan, imao je par veza malo duzih i nije odustajao godinu dana dok nijesam pristala da izadjem sa njim. Kako to reci nekom ko ima savrsen zivot, onakav kakav sam imala ja pre Romana.

-" Kris, opet si se izgubila u mislima"

Kaze malo tuznije,na sta ja njezno uzmem njegovu ruku..

-"Znam da nije ni vreme ni mjesto da ti ovo kazem, ali izgubila sam bebu par meseci nakon dolaska ovde"

Sklopila sam oci i cekala da skloni svoju ruku sa mene, ali ta ruka jos jace uzme moju i pribije me uz sebe. Ostavlja njezne poljubce i grli me

-" Kako?"

-"Nisam sigurna,od nervoze kaze doktor nijesam jela najbolje imala sam neku prehladu i sve to se spojilo..."

-"Jako mi je zao Kris sto to cujem, bas ti koja bi dala sve da imas ceo vrtic dece"

Nastavio je da me grli,ovaj covek nije stvaran! Treba da pobjegne, da kaze da razumije ali da ne moze biti sa mnom.

-" Jednog dana bices divna majka i prava supruga. Sva ta tuga ce proci... Necu te ispitivati vise"

Rekao je tiho ostavljajuci poljubac

-"Hvala sto si mi rekla"

-"Hvala sto razumijes..."

Izgovorim sekund nakon njega.

-" Jedva cekam da se preselis kod mene..."

-"Stvarno?"

Pitam zacudjeno.

-"Kris ako mislis da cu pobjeci jer si mi rekla ovo, grdno se varas. Rekao sma ti da sam bio spreman na najgore. Hocu sjutra da se preselis posle posla."

Blago klimam glavom..

-"Prvo idemo da malo odspavas, delujes umorno ceo dan"

Ubrzo smo se nasli u njegov stan i samo sto sam dotakla krevet me uhvatio san. Osjetila sam da me je zagrlio oko struka i topao dah grijao je moj vrat dok sam okrenuta ledjima.
(***)

-"Bilo mi je zao da te budim"

Podigao je ruke u svoju odbranu,da bi mi par sekundi kasnije pruzio kafu.

-" Hvala ti"

Poljubim ga da bih se opet namrstila

-" Moram da se spakujem,javim Sofiji da cu biti kod tebe zvala me par puta"

Odvezao me kuci nakon toplih kroasana i kafe koju sam popila kao da mi je prva jutarnja. Ne pamtim kad sam se ovako naspavala. Pozdravim se sa njim, nakon cega udjem u svoj stan...

-"Opet si bila sa njim"

Brzinski je okrenem u pravcu svoje sobe iz koje Roman izadje sa osmijehom na licu.

-" Opet si usao u moj stan?"

Pitam smireno,dok on prodje pored mene i sjedne na fotelju na kojoj sam ga i sinoc zatekla.

-"Svjesna si da cu ako se preselis kod njega biti primoran da ga ubijem zar ne?"

-" Svjestan si da te nijesam prijavila policiji i otisla iz drzave samo jedno, drugi put se nece ponoviti i prijavicu te"

-"Kristina,ne salim se necu te ostaviti dok opet ne bude moja,dok mi se ne vratis"

Sjela sam nasprem njega i smireno koliko god mogu krenem pricati.

-"Romane toliko si me povredio da ni za dva zivota necu moci da ti vratim svu bol... Konacno sam srecna pored njega,konacno osjecam ljubav o kojoj sam mastala. Kvaris mi sve"

Ustao je napravio par koraka ka meni koji me nateraju da i ja ustanem... Ne znam sta mu sve moze pasti na pamet.

-"Kristina ni za 10 zovota ti necu moci opisati koliki mi je pakao od kad te nema, koliko mi nedostaje sve tvoje. Dosao sam da te molim da mi se vratis... Najgori covek na svetu znam da sam ja, ali sve dok ne budem sa tobom necu prestati."

Svaku rec je izgovarao priblizavajuci mi se..

-"Reci mi da me ne volis"

Ovoga puta sam se nasla pribijena uz zid dok svoje ruke postavi na moje kukove gledajuci u moje oci. Nijesam uplasena, samo bih plakala.

-"Reci mi Kristina da me ne volis i da ne zelis biti sa mnom"

Podigla sam pogled ka njemu

-"Ne volim te! Ne zelim biti sa tobom. Srecna sam sa Stefanom i ti kvaris moju srecu!"

Izgovorim sve kroz povisen ton, da bih osjetila njegove usne na svojima. Kao led i zar spojile su se i gotovo da su ostale zapecacene dok on onako kako samo on umije krene da ih uzima.

-" Ne bih rekao..."

Odaljio se od mene,uzvratila sam! Nek sve ide do djavola i ostane tamo ja sam uzvratila poljubac...

-" Mozda nijesam romantican i nemam slatkaste rijeci, totalno sam nerazuman i vrlo zadrt ali naucicu biti drugaciji"

-"Znam samo jedno... Ti si moj zivot i ja sam te pustio jednom i vise nikad"

Krenuo je ici da bih ja kroz suze dovoljno glasno da cuje rekla

-" Kad nekog pustis da ode onda ga ne trazi kad vidis da je srecan bez tebe!"

Rekla sam bijesno

-" Ti nijesi srecna sa njim vec samo imas ponos koji treba da pogazis i konacno zivis srecno sa covekom kog volis jer drugacije neces biti srecna"

-"Ma od kud tebi to da te volim!"

Bijesno ustanem

-"Usne ne lazu,rijeci lazu"

Kratko je rekao i usao u lift.

-"Proklet da si!"

Vrisnem i sakom udarim vrata,bijesno polupam i pobacam sve u hodniku. Ne mogu,ne mogu da mu dopustim da me unisti. On ne zna da voli, on ce zauvijek biti uporan dok ne dobije sta zeli i opet bi me izdao,opet bi me ostavio kad bih mu dala sansu da se vrati u moj zovot i ovo mlao lazne srece ponese.

-"unistavas me Romane"

Jecajuci kroz suze dodam...