Istinska zelja

23

Usla sam u skolu kad zateknem Stefana koji iznosi kutiju sa svojim stvarima. Potrcim ka njemu preskakajuci svu decu sokirano ga posmatrajuci jer je bijesno hodao.

-" Stefane sta se dogadja"

Prisao mi je i snazno me zagrlio.

-" Dobio sam otkaz..."

Pogledam sokirano i jako ga zagrlim... Ovaj posao mu je vazan kao i meni. On se zalagao za svu decu jer je izgubio sestru kad je imao samo 10 godina. San mu je da pomaze deci poput njegove sestre, sada ostaje bez posla.

-"Resicu ovo..."

Rekla sam tiho dok ona guta veliku kneglu

-"Bice sve uredu, nemoj da se svadjas sa vlasnikom"

Drzao me je za ruku,dok ja odlucno otrcim na drugi sprat gde je on ispijao kafu

-"Ocekivao sam te"

Rekao je smireno,te se okrene prema meni sa svojom koznom stolucom

-"Vrati Stefana na posao!"

Bijesno lupim rukom od sto.

-" Vrati se sa mnom u Rusiju"

-" Ti si udaren u glavu Romane, vrati Stefana na posao ovaj posao mu je jako vazan!"

Prorezim dok on smireno ustane i popravi svoju kravatu

-" Boli me briga za jebenu skolu,jebenog Stefana i cijelu smrdljivu Ameriku! Hocu da se vrazino kuci... Shvati Kristina ovo je samo pocetak"

-"Nemocan si, ne znas da se boris za ono sto volis... znas samo da prijetis i to je to! Ti si mene ostavio ne ja tebe! Ti si me naterao da te zavolim,zbog te ljubavi su me se odrekli roditelji i sestra ne zeli da me vidi. Prosla sam pakao, danima sam plakala dok si ti vjerujem ubijao,pricao kako ne zelis da moje ime iko pominje i da nijesam postojala za tebe!"

Nijesam se trudila da bilo sta izgovorim tiho,svaku rijec sam se drala jer ovde niko ne razumije.

-"Stefan ce biti vlasnik skole samo jednim potpison i najvaznije bice ziv ako vec veceras odes sa mnom"

Prostrelim ga pogledom.

-"Dajem otkaz!"

Lupim rukom od sto i uputim se ka izlazu da bi me on povukao za ruku i pribio uz sebe.

-" Zakonski mozes dati otkaz tek za 8 mjeseci... Necu dirati nikog, bicu krajnje miran samo podji sa mnom"

Rekao je svaku rijec posebno naglasavajuci, dok mu ja bijesno udarim samar.

-" Ovo ti je za sve sto si mi radio dok sam bila zatvorena u onom paklu u koji zelis da me vratis..."

Kazem kroz suze dok on ni ne trepne.

-" Ovo ti je za to sto si dosao posle 3 godine da mi unistis zivot koji sam gradila od 0 zbog tebe!"

Opet ga snazno udarim dok me on ne pusta i ne trepce na moje udarce.

-"Ovo ti je za to sto si mi upropastio mogucnost da budem majka! Zbog tebe gade sam izgubila dijete!"

Pocnem plakati i vristati dok se svim snagama pokusavam izvuci iz njegovih ruka. Dok me on snazno drzi i pokusava smiriti. Pocela sam ga udarati svom snagom toliko da sam na tren osjetila kako me ruke bole od siline udaraca koje sam mu uputila.
Osjetim vlaznost na svom ramenu, te kad se smirim shvatim da je pustio suze  koje pokusa sakriti kad se odaljim ali crvenilo u ocima mi sve objasni.

-" Unistio su mi zivot Romane"

Rekla sam jecajuci dok me on drzi za ruku i prislanja je na svoje srce.

-"Ja sam najgora osoba na svijetu ali ne znam da nastavim zivot bez tebe. Tapkam u mijestu,svaki dan mi je isti... Samo zelim da mi se vratis jer znam da me volis."

Odaljim se par koraka od njega

-" Da sam znao sve ovo odmah bi te potrazio, proveo sam duplo vremena kasnije  jer niko nije znao gde si."

-"Vrati ga na posao Romane"

-" Nemoj da se uselis sa njim i imace posao"

-"dobro!"

Rekla sam i zalupila vrata

《ROMANOVA PERSPEKTIVA》

-"Nosila je nase dijete"

Pridrzavam se za sto nakon poziva da vratim tog Stefana na  polozaj direktora. Ja sam umalo postao otac.  Kapljice suza padaju izmedju mojih dlanove koje drzim pored prozora. Opet se pitam sta sam joj to uradio, koliko sam joj urao zivot. Shvatio sam koliko je volim  jos odavno, pustio sam je da bude srecna. Nikad joj nijesam rekao koliko je volim...

-"Nisam trebao doci"

Kazem na glas te pogledam ispred sebe.

-" Da sam bar znao... sve bih promenio" 

Stisnem saku i ispijem vodu sa stola te sidjem dolje. Grlila se sa njim, ali ne reagujem prokleto zasluzujem da gledam kako je srecna pored nekog drugog... Zasluzujem da patim posle svega sto sam uradio, kajem se zbog svega ali najvise jer sam je doveo u vilu. Nijesam znao da se borim, nisam nikad imao devojku i nisam nikog volio prije nje. Sada kad je u zagrljaju drugog kad sam svjestan da sam je zauvijek izgubio.

-"  Stefane imas jako borbenu devojku, izvini zbog nesporazuma i nadam se da cemo nastaviti sa saradnjom bez problem"

-" Ona je moje najvece blago, hvala gospodine Ivanoviču"

Klimnuo sam glavom te prosao pored njih, uzalud sve... Navikao sam da se borim i da uzmem sve sto mi pripada. To srce,tijelo,cista dusa sve pripada meni... On i ja trebamo vrijeme,vrijeme za nas.

Sjeo sam u auto i lupao svom snagom volan istog.  STA AKO ZAISTA VOLI TOG LIKA?STA AKO JE SRECNA SA NJIM? Da sam je pustio pored sebe rada nase dijete bi bilo zivo, ne bi patila... Sta ako me nije zavoljela dovoljno da mi se vrati posle svega? Ko bi pozeleo da bude sa mnom nakon svih sranja koje sam napravio.

Trebalo je da je pustim ono vece u diskoteci da zivi svoj savrsen zivot, a ja sam uspjeo samo da joj zagorcam sve! POKVARIO SAM NESTO STO VRIJEDI PREVISE!

♡♡♡♡♡

Kako vam se cini?

Sjutra ne mogu da obecam dva nastavka jer cu imati obavezaaaa punooo... Potrudicu se