Nemoćna Pred Tobom(ZAVRŠENA)

1.POGLAVLJE

Rob sam svojih navika,neko ko voli rutinu.Pa tako i ovo jutro ustanem i pravac trčanje.Vodim sasvim normalan život imam 28 godina,svoj posao,svoj stan i auto,stojim čvrsto na svojim nogama.Ako izuzmemo par propalih veza,posle kojih sam čvrsto odlučila da ljubav nije za mene,fert da fiziološke potrebe oo daa!Pa ne moram briljirat na svakom polju,Bože moj.

Volim svoj posao menadžera u hotelu "Nada" koji je u samom centru grada. Stalno upoznaješ nove ljude,a ja ih obožavam!Imam mnogo prijatelja i poznanika,ali moja Koka je zakon,moja Ivana.

Završavam svoje trčanje i idem se spremit za posao.

-Dobro jutro,gospođice Mia.

-Dobro jutro,Amela.-pozdravljam radnicu na recepciji i zaputim se u pravcu moje kancelarije.

Na poslu sam ozbiljna i profesionalna,dok se za privatni život ne bih moglo reći,blago rečeno žena sam širokih shvatanja koja voli dobru hranu,piće i još bolju atmosferu.

Prođem pored praznog stola moje prijateljice Maje,gdje li je taj zvrk nestao!?

Sjednem u stolicu i bacim se na posao..

Kucanje na vratima odzvoni kancelarijom,a moj direktor u svom punom sjaju zakorači unutra.

-Dobar dan,gospođice Mia,kaže s osmjehom -a ja upitno podignem obrvu.

-Kaži Smajiću šta ti treba,čim sam gospođica ne sluti na dobro!-prije svega moj direktor Amar Smajić je prvenstveno moj prijatelj s fakulteta,kad smo sami i pred zajedničkim prijateljima nemamo filtera na ustima,iza nas je dugogodišnje prijateljstvo.Iako se svi čude kako do sad nisam pala na njega jer ruku na srce frajer je mrak,plavušan s tijelom modela ali jednostavno vidim ga kao prijatelja i osjećanja su obostrana.

- Pa de odkud znaš da mi nešto treba možda sam samo kulturan!-aha možeš mislit.

-Kultura i ti,de matere ti ne tari me već pričaj šta ti sad treba.

-Oo jesi teška ko crna zemlja,nedaš čovjeku ni da lijepo zamota ono što misli reći-pogledam ga dajući mu do znanja da prestane serendat i da pređe na stvar.

-Dobro,dobro pa vidi večeras ima jedan sastanak na kojem ja ne mogu bit prisutan i znam da ne voliš te noćne sastanke al te molim da odeš jer nam taj posao znači mnogo,znaš da trebamo ugovorit rent-a-car službu za hotel,kaže i gleda me sa onim puppy face licem-na samom početku sam istakla kako neću da idem na noćne sastanke po restoranima,čak i klubovima jer se i to dešavalo jednostavno moje radno vrijeme je od 09-17h i ćao,noći su samo moje!

-Zašto ti ne možeš?-pitam i kontam šta li će sad da smisli jer vidim kako mu oči igraju.

- Pa znaš ovaj,jebi ga ima jedna dobra mala ganjam je već danima i uspio sam dogovoriti za večeras kaže s osmjehom od uha do uha.

-Znači ja da obavljam tvoj posao da bi ti šta,povalio malu...-ne vjerujem,nikad nije bio ovako neozbiljan što znači da mala vrijedi al ga namjerno podjebavam da vidim da li će šta lanut!

-Halo,mala nije samo za povalit ova je za kuće..-e tu te čekam ptico,skonta šta reče i budala se odvali smijat.

-Al me navuče svaka ti čast,nego hoćeš li?

-Uredu,nek ti bude al da znaš da duguješ,usluga za uslugu a sad da čujem s kim moram na sastanak.

-Srce si,tip se zove Srđan Nikolić vlasnik je tri autokuće i dvije rent-a-car službe, sastanak je u 20h u Krčmi-pa jebo te ne vjerujem ko još organizuje sastanak u kafani,mada Krčma je mrak samo nije za sastanak već za uživanciju i lom,koji malo je reć obožavam.

-Čija je to bila ideja majke ti,sastanak pa ni manje ni više nego u kafani-Bože budala

-Čovjek voli da uživa,šta da ti kažem baj, baj i budi dobra-pobježe budala.

Hmmm,pogledam na sat četri,imaću vremena do kuće da se istuširam i presvučem uska suknja i krem košulja nisu za kafanu.Odlučim da bih mogla i sad izać,ni ručala nisam.

Za divno čudo Maja na svom mjestu!

-Majuška gdje si se izgubila jutros te nigdje nema?

-O,pa znaš svi me trebaju,morala sam nadgledat radove u istočnom dijelu hotela-kaze a osmijeh ne skida,hmm šta li je ona gledala ptice znaju.

-Šta si zivota ti nadgledala?

-Haaa majstori su boli glava,a jedan jaoo reći ću samo sreća pa imam rezervne gaćice u tasni,nego jel večeras idemo u provod?-ludača.

-Hahahahahaha,ludo!Rado al gospodin Direktor mi je uvalio noćni sastanak s nekim tipom ni manje ni više nego u kafani,tako da bježim..- krenem prema liftu i čujem je kako se dere zamnom:"Nadam se da će bit produktivan,kafana je tvoj teren"ludo pa živi.

Eh da sam samo tad znala,koliko će bit produktivan!

Ovo je moja prva priča,nešto na šta sam se odvažila nakon mnogo godina!
S nestrpljenjem očekujem vaše komentare..budite mi zdravi i veseli vaša Nana❤