Nemoćna Pred Tobom(ZAVRŠENA)

21.POGLAVLJE

Parkiram ispred rodne kuće i izlazim iz auta, na vratima već stoji djed i gleda me tužnim pogledom.Mora da mu je Srđan već dojavio da dolazim.

-Vladane šta ima?

- To bi ja mogo tebe da pitam ,odkud tebe ovako kasno?

- Ti ko ne znaš,tračušo.Gdje baba ?

-Spava,hajde ulazi.

Uđem u kuću i produžim do svoje stare sobe ne mogu sad a njim raspravljat treba mi san,sutra ćemo na tenane probrat moj život.

Budim se za čudo naspavana a Boga mi i gladna.Ustanem i onako u pidžami odem do kuhinje,narežem sebi malo suhovine i nađem paradajz pa i njega dodam na tanjir i izađem ispred i sjednem na terasu.

Pojedem skoro sve kad djed odnekle iskoči..

-Hoćemo u šetnju da vidiš šta sam sve posadio?-to je bio poziv na ispovjest.

-Evo samo da se presvučem!

Šetamo djed i ja kroz njegovu baštu dok mi pokazuje neke nove sorte paprike,e moj Vladane ja ne znam gdje mi je glava a ti meni o paprikama.
Povučem djeda na klupu i krenem s pričom zato smo i ovdje..ispričam djedu sve al baš sve.Prvo je zaplakao jer je kako kaže doživio praunuka a to je velika čast. A zatim me ostavio bez teksta svojim riječima.

-Vidi djedovo,ja se prvo nadam da ćeš ti oprostiti svom djedu..to što si ti trudna je nešto najljepše što sam doživio,pored onoga kad si ti došla na ovaj svijet.-uzdahne djed i nastavi dalje.

Ti znaš da ja ne bi bio ja ako nemam svoje prste svugdje pa tako i u ovome.
Sviđa mi se tvoj vjerenik a moj zet, dobar je on čovjek zato je njemu dedo malo provuko kroz uši da bi bilo dobro da ostaneš trudna al jebi ga mali me bukvalno shvatio i uzeo stvar u svoje ruke. I ako je kad bi se ti smilovala,eto te u tridesetoj imaš dobar posao,stan,auto živiš s njim..valjda se misliš uskoro i udat pa nećeš se dovijeka vucarat!?
Znam ja da si sad preplašena jer nemaš nekog primjera u životu što se tiče roditeljstva, ali ti ćeš zjenico djedovog oka biti najbolja majka svom djetetu u to nemoj da sumnjaš pored toga imaš Srđana pored sebe,
a najvažnije iako smo stari i baba i ja ,imaš nas za sve,znaš da smo tvoja podrška dok smo živi.

Ostani ovde koji dan,odmori malo udahni svježeg vazduha a vala kazni malo i njega pa nismo mi Kozjak od juče.

Suze mi idu u potocima niz lice,zagrlim djeda i naslonim se na njega.Kako je počeo sa pričom tako sam bivala ljuta ali posle svega što mi je rekao nemam srca da se naljutim.
A i u pravu je,živim s njim,zaručeni smo i gazim tridesetu..jebi ga čemu vakat tom i vrijeme.

Ostala sam još taj dan kod svojih i odmarala.Baba kad je čula da sam trudna odma je krenula da me filuje svakojakim zdravim i domaćim proizvodima,te šta mi se jede sad će baba da spremi,gotov sam pukla.

Kako je pala još jedna noć bilo mi je teško što sam sama, navikla sam na Srđana jebeno mi fali.Kad sam zapucala za selo poslala sam Ivani i Maji poruku ukratko im objasnila šta se desilo,na šta su obje poludile od sreće,a onda telefon ugasila i nisam ga ni palila od kako sam stigla.Pomazim svoj ravan stomak i tiho šapnem sutra idemo tati, dosta sam samovala.Shvatam da ja ne mogu bez njega, volim ga.

Spremim stvari i ubacim u auto,zagrlim djeda a baba izlijece iz kuće sa korpom hrane .

-De ovo stavi u auto nema to po čaršiji,od sad samo zdravo da se hranis!I obavezno da odes još danas tom doktoru.

-Dobro Anđo ne brigaj sve ti javim.

-Ajde čuvaj se.-djed govori i staje pored babe i maše.

Ulazim u naš stan u kojem svira neka lagana muzika, znači kući je.
Idem prema kuhinji da ostavim ove stvari od Anđe, kad ugledam njega kako kuha kafu.Zastanem u pola koraka a on se okrene prema meni,sa vidljivim podočnjacima. Sklanja onu džezvu i gleda me pokajnički,briznem u plač i zatrcim se u njegov zagrljaj..

Da mi se ne ljutite 😋 što je prethodno kratko,zato evo dva ..
Pa nije beg cicija ❤