Nemoćna Pred Tobom(ZAVRŠENA)

2.POGLAVLJE

Sjedim u kancelariji i pogled mi puca na park,taj mir,zelenilo,ljudi..neki šetaju ruku pod ruku sa voljenom,dok se drugi igraju sa dječicom!A ti Srđane,uzdiši i gledaj,neki bi rekli da imam sve što čovjek poželit može ali ja znam da je to daleko od istine.Kad mi je bilo pet godina,a Saši tri godine moji su rješili da odu u Italiju kažu za boljim životom za nas dvojicu.I da imali smo dobar život,vilu blizu Toskane,posao s autima koji je cvjetao,divne roditelje ali jednostavno nešto je falilo.
Kad sam napunio 30 godina,odlučio sam da se vratim,moji su me podržali a brat je izrazio želju da ide samnom.I evo nas već 5 godina u svojoj domovini Bosni,sa starcima se redovno čujemo čak znamo i često da im odemo iako ih puštamo da uživaju u penzionerskim danima.

Brat i ja smo nastavili posao s autima i sad smo ponosni vlasnici tri autokuće i dva rent-a-car servisa,ne manjka nam ni ženskih ali sve je to površno opet se javlja onaj osjećaj praznine.
Iz mojih misli me trgne ulijetanje mog brata u kancelariju..

-Brate gotov sam,satraše mene ove ženske Boga mi ću izdahnut-smije se budala i kao žali se na svoj život zakletog nezenje.
-Vidim teško ti nema šta,sav si zglajzo!-taj se neće nikad opametit.
-Jesmo li za danas završili s poslom,valja malo i odmoriti ovo divno tijelo-narcis.
-Imaš malu pauzu,u 20h imamo sastanak s onim iz hotela "Nada".
-Jaoo, na to sam skroz zaboravio jel u Krčmi da se oduzmem da valja?- samo su alkohol,provod i žene njemu u glavi.Ne mogu griješit nisam ni ja daleko od njega,volim i ja i žene i alkohol ali nekako postaje sve jednolično,sve su po istom šablonu.
-Jest i pamet u glavu bar dok ne sklopimo ugovor,posle od volje ti.
-Šta znamo o vlasniku?-pita Saša i taman da mu odgovorim zvoni telefon.

-Molim?
-Gospodine Srđane, Amar Smajić zovem da vas obavjestim da neću prisustvovati večerašnjem sastanku, ali doći će moj menadžer.
-Nadam se da ću se s njim moći dogovoriti kao i s vama?
-U to ne sumnjajte, ON ima odriješene ruke za sve..prijatan vam dan.-crče se od smijeha i spusti slušalicu!

-Ko to bi,pa si zbunjen?-pita Saša zainteresovan.
-Amar,onaj direktor kaže šalje menadžera večeras i da ću se s njim sve dogovoriti i budala se opali smijat.-i Saša se sad smije i gleda u mene,a meni i dalje ništa nije jasno .
-Hajde,vidjet ćemo kasnije..idem vidimo se na sastanku-vragolasto namignu i izađe.

Uzmem mobitel sa stola i lagano krenem do svog auta.Vozim se ulicama i pozovem Denisa,taj frajer me kupio na samom početku upoznali smo se prije nepune 4 godine u klubu kad smo bacili oko na istu žensku,sjećam se kao da je jučer bilo ja malu za jednu ruku on za drugu,da bi frajer mrtav hladan rekao:"Care šta piješ, a ti mala produži " i od tad smo nerazdvojni.Opuštenijeg čovjeka u životu nisam vidio njemu je sve ravno do mora.

-Oo,macane pa ti znaš da ja postojim?-evo ga ni progovorio nisam on podjebava.
-Šta ću živote ne mogu bez tebe,ajde majmune na čemu si danas!
- Samo što siđo s jedne male,da si zvao prije 10 minuta ne bi ti se ni javio!-smije se majmun ori auto,ja ludjaka majko mila.
-Ne zanimaju me detalji,nego hoćeš večeras u Krčmu imam neki sastanak ne vjerujem da će potrajat pa da ne pijem uzalud.
-Kad je Denis rekao ne provodu,sve su koke moje..ajde odo ovaj grijeh saprat sa sebe.-spusti majmun!-s njim nikad nije dosadno,taj drži klubove i kafane i kod njega je najbolje između ostalog i Krčma je njegova.Čovjek zna da uživa i to ti je ,a Boga mi i ja s njim..nema ništa bolje za dušu od žive muzike!

Odem šta da pojedem,pa pravac na sastanak nemam se kad presvlačit pogledam niz sebe,da dobar sam i ovako pantole na peglu i bijela majca.

Sjedim za stolom,pijem svoj viski i jednim uhom slušam šta Saša trkelja.
Pogled bacim na svoj sat,20:05h e što mrzim ljude koji kasne pa to ti je..jebo ga menadžer ovo odma treba otpustiti!
Primjetim da je Saša ušutio i da gleda negdje preko mog ramena,pa se i sam okrenem i spazim žensku koja ide u pratnji konobara prema našem stolu!
Kad su nam se pogledi sreli,neprimjetno je zastala ali nije mi promaklo.
Jebo te vilica mi je do poda,srce mi je ubrzalo bar za 10 otkucaja u minuti,ovo je grijeh na nogama!Tamna duga kosa,smedje oči,sise uf majko moja,noge kilometar duge upakovane u neki bijeli jednodijelni komplet il koji već klinac,kurac u gaćama već reaguje!Prilazi opušteno kao da je sav svijet njen,
o Bože gdje me nađe,sad kad imam sastanak. Ona je san,istresla me iz gaća samo svojom pojavom!

-Srki, jesi dobro?-čujem Sašu negdje u daljini kako me pita i smije se,dok grijeh lično prilazi našem stolu a ja već na nogama.

-Dobro veče gospodo,ja sam Mia menadžer hotela "Nada"-ubijte me odmah sad,valja gledat u ovo savršenstvo i mislit na posao nema šanse!Oo jebem ti direktora,sad mi je jasno zašto se budala smijala kad sam pitao hoćul se moći s NJIM dogovoriti,a izgleda je i ovaj malac znao ko je menadžer "Nade" samo sam ja ostao neupućen!

Što će ovdje da frcaju neke iskrice... 🤔😊