Nemoćna Pred Tobom(ZAVRŠENA)

6.POGLAVLJE

Kako je lijepo kad čovjek ima cilj u životu,probudio sam se sa osmjehom radujući se novom danu,radujući se susretu s njom!
Kako sam se probudio njen lik mi je pred očima,njena kosa ni crna ni smeđa nešto između odgovarajuće dužine za obmotat oko ruke,mmm a ona jebozovna guza ubila se za mojih ruku.
Jebo te već sam napaljen na samu pomisao nje i njenog tijela,namjestim erekciju i pravac tuširanje da se bar malo ohladim.

Parkiram se na svoje mjesto i krenem prema salonu na samom ulazu sustiže me Saša!
-Što se ne javiš na taj telefon,Marija te od jutros zove?-izvadim telefon iz džepa, kad vidi stvarno,stara me zvala tri puta,vjerovatno dok sam se tuširao!

-Nisam čuo,vjerovatno je zvala dok sam bio pod tušem jel šta hitno?-pitam ga.

-Standardna provjera,kad će žena,unuci i ostala sranja..mada bi joj ti imao ponešto sa tog spiska i za prijavit-smije se budaletina i namiguje.

-Kad budem imao znaš da hoću,a sad se fataj posla-pogledam na sat osam i četrdesetpet.

Prođem pored starije sekretarice Marine,ta žena ima posao u malom prstu sve zna i shvata bez da joj išta kažeš.
-Jutro,Marina može..
-Ide produžena s mlijekom i papiri su vam na stolu a sastanak je u pola deset.
Rekoh vam žena zna posao!

Pregledam papire i današnji raspored dok Marina tiho ulazi s kafom,te bez riječi izlazi kao da nije ni bila tu.Sastanak u pola deset imam jos neke papire da potpišem i posle sam slobodan.
Taman imam danas vremena koliko hoću za ono što mi je od jutros na umu.Sjednem da popijem kafu i da nazovem Mariju,znam da se neće smiriti dok joj se ne javim a i nismo se dugo čuli.

-Pa dobro klipane imaš li ti madre?-to je moja majka uvijek se od srca javi.
-Naravno,majko vidiš da zovem-obožavam da je zezam.
-Sve je majci jasno,kako ste otišli ne bi nazvali da vas ja prva ne nazovem neka vidjet ćete vi kad budete imali svoju djecu pa jedva čekam taj dan da vam se smijem, majku li vam vašu. -smijem se koliko samo zna da broji svaki put ista priča.
-Amen,madre i ja bi taj dan rado dočekao.-znam da sam svjesno bacio bombu,ali njih nikad ne lažem kad smo bili mali bilo je dovoljno samo da nas pogleda i sve bi joj ispričali.-nasta tajac s druge strane!
-Jesam ja to Srđane dobro čula,ti jedva čekaš?Ljubi te majka,oko moje lijepo ko je snajka?
-Hahaha kad i ja budem saznao ko je prvoj ti javljam.
-Ne zezaj se s majkom balavče,pamet u glavu i javi se.
-Volim i ja tebe majko.-završim poziv i krenem na sastanak.

Završavamo sastanak i govorim Saletu da ja izlazim,sjedam u svog Rendžu,puštam Dženana Lončarevića i zaputim se lagano prema hotelu Nada.

Na recepciji me dočekuje prpošna plavuša i jede me očima,žao mi je srce ali ja sam izbirljiv čovjek.

-Dobar dan,gospodin Smajić na kojem je spratu?-pitam i ležerno popravim odijelo,ali mi ne promiče njeno otvoreno mjerkanje.

-Dobar dan gospodine, direktor je na desetom spratu,da li želite da vas odvedem?-govori i već ustaje,džaba se raduješ srećo danas nisi na rasporedu.

-Ne treba hvala,sam ću!-nasmijem se i produžim do lifta.

Dok izlazim iz lifta u susret mi ide crnka,lijepih crta lica i može se reći zgodnog tijela.Ženska me odmjeri od glave do pete,al ono kulturno i nabaci kez.

-Dobar dan gospodine, trebate kod direktora,vaše ime molit ću?-jebi ga sad htio ili ne valja mi kod tog mangupa.

- Da, Srđan Nikolić.-nasmiješi se i kaže da je slijedim.Fina ženska al nekako nije moj kalibar,dok idem za njom razledam ko manijak lijevo desno ne bi li ugledao onu zbog koje sam prvenstveno ovde,ali je ne vidim nigdje ispred je dugi hodnik i par vrata sa strana.Zaustavimo se ispred drugih vrata sa desne strane i dotična me najavi kod direktora i izgubi se iza nekih vrata u produžetku.
Kako ulazim,tako Smajić ustaje i pruža ruku:
-O,gospodine Nikoliću čemu dugujem ovo zadovoljstvo-prati me pogledom i smješka se,pa jebo te u ovom hotelu izgleda svi ludi svi s kezom na licu i svi mjerkaju,hajde žene na to sam navikao al ovaj brate da nije peder jebo sve svoje kad pogledam bolje sav je ulickan,plavušan dotjeranog tijela.S kim ja sklapam ugovor jebo me sav svijet.

-Gospodine Smajiću bio sam u prolazu, pa rekoh da svratim da se upoznamo,ipak ćemo da sarađujemo-jebo me ker što lažem!

-Za vas samo Amar i kažete u prolazu, čime vas mogu počastiti Srđane?-pita s nekim čudnim izrazom lica!Pođoh mu reći možeš me počastiti s menadžerkom, al se ugrizem za jezik i samo kažem da bi kafa bila dovoljna.

Provedem skoro sat vremena s Amarom i moram priznat da je frajer dobar,poslovan i nije peder kako se na prvu činio al budaletina na kvadrat,
pričali smo o svemu i svačemu pa dogovorili i jedan izlazak u skorije vrijeme. Izadjem iz kancelarije i kažem da dalje mogu sam,morao sam ga nekako otrest,da vidim gdje bih mogao naći moju malenu znam da me ne očekuje a ja tako želim da je vidim.

Ispred sebe ugledam onu crnku od maloprije kako sjedi za stolom te odlučim nju da pitam za Miu.

-Izvini,gdje bih mogao naći menadžera, odnosno gospođicu Miu ?-nasmija se glasno što me nakratko zbuni.

-Izvinite, ovaj gospođica Mia je izašla i neće se vraćati danas a sad znam i zašto!-jebite me ako je ova sva svoja meni ništa nije jasno.

Propade mi čitav plan da je vidim danas,kako mi je jutro fino krenulo a vidi me sad val razočarenja prođe kroz mene!

Pozdravim je i zaputim se prema liftu,dok čekam da lift dođe ugledam crnku kako brzim korakom ide prema meni.

-Izvinite,gospodine Srđane mislim da bi vam ovo bilo od koristi ,ali tek sutra!I neka to bude naša mala tajna,uzgred ja sam Maja.-kako je došla tako je i otišla,otvorim papirić koji mi je dala i nasmijem se od srca broj telefona moje malene,pa hvala ti Majo!

Unaprijed se izvinjavam na gramatičkim greškama, jer sam žurila da što prije podijelim novo poglavlje s vama!!Uživajte uz Srkija i Miu ❤