Sledećeg jutra sam se kasno probudila,bilo je skoro deset sati. Našla sam šta ću obući, očešljala se i pošla da vidim da li je Jakov ustao. Naravno da nije. Polako sam prišla njegovom krevetu i videla da je pokriven do glave.
Šta mu je? Što se tako pokrio? Leto je i još uvek je toplo. - mislila sam.
Sela sam na ivicu njegovog kreveta i malo ga otkrila da ne bude toliko pokrivena.
- Jakove,hajde budi se. - rekla sam poluglasno ali on se nije ni pomerio.
Odlučila sam se za malo finiju varijantu buđenja od one prskanja vodom. Približila sam mu se i krenula da ostavim jedan poljubac na njegovom obrazu ali onda sam shvatila - on je vruć, ima povišenu temperaturu, zato se tako pokrio.
- Jakove, Jaki, hajde budi se! - rekla sam i blago ga protresla za ramena.
- Hmm, dobro jutro. Otkud ti ovde? - pitao je on sanjivo.
- Dobro jutro. Šta otkud ja ovde? Došla sam da vidim da li si ustao, ti poktiven do glave,imaš povišenu temperaturu. - rekla sam.
- Otkud znaš? - pitao je.
- Pa znam, pipnula sam te. - rekla sam.
- Pipnula si me? A gde to? - rekao je on i napravio slabašan smešak.
- Jakove! - uzviknula sam na šta se on kao uozbiljio.
- Dobro, nema veze, nije prvi put da imam povišenu temperaturu. - rekao je on.
- Reci mi, ima li u kući neke rakije? - upitala sam.
- Šta? Ti hoćeš da piješ? Ne može, ja sam ti stariji brat i ne dam ti. - rekao je on kao ozbiljnim tonom.
- Ti stvarno nisi normalan. Treba mi rakija da ti stavim obloge, neću da pijem. A ti to kako tebi odgovara, sinoć si hteo da me poljubiš a sad si mi stariji brat. - rekla sam i krenula ka vratima.
- Hoću i sad da te poljubim. - rekao je on i povukao me nazad k sebi.
- Rekla sam ti da mi daš malo vremena. Sad idem da potražim tu rakiju da ti napravim obloge. Lezi tu i ne mrdaj. - rekla sam i otišla.
U kuhinji, na radnom stolu sam zatekla jedan mali nož i ljusku od krompira. Koliko se sećam, juče nismo jeli krompir a i ja nikad ne bih tako ostavila otpatke.
- Ma da li je moguće? On je pojeo živ krompir da bi mu skočila temperatura i da bih ja više bila oko njega. - prošlo mi je kroz glavu.
YOU ARE READING
Crno i belo - život •završena•
RomanceŽivot nije crna rupa bez dna iako nam nekad tako izgleda. Život nije ni bela svila koja nas krasi iako bismo to voleli. Šta je onda život? Život je sve ono između crnog i belog. Kako život vidi šesnaestogodišnja devojka koja je osetila 'ukus' belo...
