16. deo

172 9 2
                                    

Dok sam spavala osetila sam kao da nešto kaplje po meni. U snu sam obrisala kap sa svog lica. Posle toga osetila sam još par kapi i onda puno vode. Otvorila sam oči i videla Jakova koji po meni sipa vodu iz čaše.

Majmune ludi. - rekla sam i skočila iz kreveta.

- Šta je bilo kozo? Ne voliš vodu? - pitao je on i smejao se.

Pored kreveta je bila neka komodica i na njoj čaša vode. Refleksno sam uzela tu čašu i pljusnula mu u lice.

- Ti stvarno nisi normalna! Ja tebi nisam u oči! - vikao je on.

- To je bila tvoja ideja,ne moja. - rekla sam kroz smeh.

- Hajde ćuti,zove me mama. - rekao je on.

- Hajde požuri,javi se mamici. - rekla sam.

- Šta,misliš da sam mamin sin? - upitao je kao ozbiljno.

- Ma zezam te,hajde,prekinuće se veza. - rekla sam.
- Halo mama, dobro smo. Sad smo se probudili. - rekao je on.

- Nismo se probudili nego je Jakov probudio mene. - dodala sam ja pošto je pustio poziv na mikrofon. 

- Kako se slažete? - upitala je ona.

- Super. - rekli smo Jakov i ja u isti trenutak pa se nasmejali.

- To stvarno ili kažete da bih bila mirna? - upitala je ponovo.

- Stvarno se dobro slažemo? Šta rade Aki,Daki i Duda? - pitao je Jalov.

- Braća vam još nisu ustala, a Duda je tu sa mnom. - rekla je Magdalena.

- Dobro,hajde čućemo se. Pozdravljam vas sve. - rekao je on i završio poziv.

Ja sam počela da se smejem.

- Šta se ti smeješ? - upitao je on.

- Za ova četiri dana sam upoznala dva veoma različita Jakova. Pitam se koji je pravi? Ovaj ili onaj napumpani beogradski frajer? Znam da si ovde po kazni i da misliš da je sve to zbog mene. Oliver je mislio da treba da me zaštiti ali ja znam da se štitim sama i zato sam ovde. Šta ti imaš protiv mene?  - pitala sam ozbiljnim glasom a i on se uozbiljio.

- Ništa. - rekao je kratko.

- Zašto si bio takav prema meni? Zašto nisi kao Aleksej i David? - upitala sam.

- Zato što sam ja Jakov. - odgovorio je ljuto. Da,ponovo je bio tu onaj Jakov iz Beograda.

- Vidi,ja imam 16 godina i 10 godina sam bila u domu. Posle 10. godine sam prestala da se nadam da ću opet živeti u porodici. Tvoji roditelji su me doveli i sad sam tu gde sam. Ne moraš ići sa mnom na kafu niti bilo gde, u školi me ne moraš ni poznavati ali nemoj da budemo k'o pas i mačka. - rekla sam.

- I ja sam želeo da imam sestru.Zapravo,mislili smo da je Aleksej devojčica,tako su doktori rekli. Trebalo je da se zove Anđela. Radovao sam se njenom rođenju,spremao sam se za ulogu velikog brata. - rekao je on.

- I dalje si stariji od Alekseja. - rekla sam.

- Da ali ja sam hteo da budem brat zaštitnik,da je branim od svih. - rekao je.

- I to je bio razlog da kažeš da sam možda narkomanka i alkoholičarka? I da kažeš kako mi u Domu nismo imali šta da jedemo pa smo anoreksični? - upitala sam ljuto.

- Nije to opravdanje,nema ga. Kao što si ti prestala da se nadaš porodici,tako sam i ja posle Aleksejevog rođenja prestao da verujem da ću imati sestru. Oni nama nisu rekli za tebe,samo su te doveli i to je to. Nisam navikao na ženske osobe u kući,na roze stvari,na mirise. - rekao je on.

- Svašta,imaš mamu,ona je žensko. - rekla sam.

- Nije to isto. - rekao je on.

- Dobro i šta ćemo mi sad? - upitala sam.

- Ništa,sad sam spreman da budem stariji brat. - rekao je on i pružio ruke.

Prišla sam mu u zagrljaj.

Crno i belo - život •završena•Where stories live. Discover now