Crno i belo - život •završena•

48. deo

- Sofi, šta ti bi? - upitala me je Dora kad sam sela na mesto.

- Neka je, i ja bih. - dodala je Oli pre nego što sam bilo šta odgovorila.

- Možda nije trebalo da je udariš. - začuo se Boris iza nas.

- Šta se ti mešaš u ženske priče? - odvratila je Oli.

- Tu sam, ne mogu da stavim čepove u uši. - rekao je on.

- Ne moraš, samo jednostavno ne slušaš šta drugi pričaju ako nema veze sa tobom. - nastavila je Oli.

- Čekaj, mislim da znam, brat ti se loži na Bibu. - zaključila je Ali.

- Aleksandra, ne lupaj gluposti. - doviknuo je on.

Došla je profesorka, imali smo čas kod razredne.

- Razredna, moram nešto da Vam kažem, Sofija Kostov me je udarila. - začuo se Biljanin glas.

- Kad te je udarila? - upitala je razredna upućujući mi pogled neverice.

- Sad, pre ovog časa. - odgovorila je ona.

- Sofija, da li je ovo tačno? - upitala je ona.

- Da, tačno je. - kratko sam odgovorila.

- Da li je postojao razlog zbog kog si to učinila? - upitala je mene.

- Ne. - odgovorila je Biljana.

- Da, postojao je razlog zbog koga sam to učinila. - odgovorila sam.

- Ja ne odobravam bilo kakvo nasilje. Ne poznajem te pa bih ti dala priliku da kažeš svoj deo priče, ako želiš. Inače, ne deluješ mi kao neko ko se tako ponaša. - rekla je razredna.

- Ovo je prvi put da sam nekog udarila, nisam osoba koja želi probleme. Znate već da sam usovijena u porodici Kostov. Oni imaju tri sina koja su mi zvanično braća. Međutim, Jakov i ja smo se zaljubili jedno u drugo i počeli smo emotivnu vezu. On je mene jutros poljubio na ulazu u školsko dvorište. Prvi čas smo imali matematiku, kontrolni. Meni je profesorka dala da radim neko takmičenje onlajn jer sam imala 100 bodova na inicijalnom testu. Posle toga, Biljana je ušla i počela da govori ' Hej ljudi jeste li znali da se ova matematička svetica ljubi sa bratom ispred škole? ' Ovde je bilo dvadesetak ljudi koji su čuli da je to rekla. Posle toga sam je udarila. - ispričala sam ja sve kako je bilo.

- Sofija, kraljice! Svaka ti čast! Koja brutalna iskrenost! - čuli su se povici iz razreda.

- Da li mogu nešto da kažem? - javio se Isidor.

- Izvoli, reci. - kratko je odgovorila razredna.

- Ja sam prošle godine bio predsednik odeljenja, ove godine sam opet izglasan i zahvalan sam društvu na poverenju. Ipak, ja mislim da jedna osoba zaslužuje više od mene da bude predsednik odeljenja, Sofija. - rekao je Isidor.

- Svaka čast Iso na ovome. Ja sam za. Sofiju za predsednika! - povikao je Boris.

- Jao deco, sad ste me potpuno sludeli. Oduzimate mi vreme od časa, znate da sad nećemo stići da uradimo lekciju. - požalila se razredna.

- Možemo zameniti časove, da sad rešimo ovo a kad budemo imali ČOS po rasporedu da imamo srpski. Ja mislim da je to u redu. - rekao je Isidor.

- Dobro, tako ćemo uraditi. Ovo će biti ČOS a taj čas ćemo imati srpski. Nećemo praviti tajno glasanje. Ko je za to da Sofija bude predsednik odeljenske zajednice, neka digne ruku. - rekla je razredna.

Ima nas 30 u odeljenju. Naravno, ja nisam glasala za sebe jer to baš nisam ni želela. Dobila sam 26 glasova i tako postala predsednik odeljenske zajednice. Protiv su bile Biljana, Nevena i Elena.

- Dobro, to smo rešili. Sofija je novi predsednik. Što se tiče tvog konflikta sa Biljanom, neka se završi na tome. Ne kažem da je dobro što si je udarila ali nije lepo ni to što je ona tako pričala bez ikakvog povoda. - zaključila je razredna.