Crno i belo - život •završena•

26. deo

Dan je prošao veoma zanimljivo,dosta smo šetali i bilo nam je zabavno.
Uveče,oko devet dok smo se izležavali u dnevnoj sobi,začulo se zvono na kapiji.

- Ko je sad? - upitala sam mrzovoljno.

- Vuki. - rekao je Jakov.

Nadam se da nije doveo i Pekicu. - rekla sam sarkastično. Nemam običaj da budem takva ali ta Petra me jako nervira.

- Ma nije,samo on. Hajde idi otvori. - rekao je on.

Nisam se dalje raspravljala sa njim,otišla sam da otvorim. Pošto je Jakov rekao da je Vukan,nisam pitala ko je,samo sa pritisnula dugme. Posle nepun minut,čula sam da je ispred ulaznih vrata.

Šta ti čekaš? Hajde ulazi više. Vrata su se otvorila a umesto Vukana,ugledala sam tri osobe. Ispred mene su stajali Nikola i Elena i još jedna devojka,po crtama lica veoma slična Eleni ali po stilu oblačenja,veoma različita.

- Pa Sole, hoćeš li nas pustiti? - upitao je Nikola.

- Šta vas dvoje radite tamo? - začuo se Jakov iz dnevne sobe.

Nije Vule,imamo druge goste. - viknula sam ja.

- Pa pusti ih neka uđu. - rekao je Jakov.

- Uđite. - rekla sam kratko.

- Dobro veče komšija. - rekao je Nikola.

- Ooo,nisam znao da ćete doći. - rekao je Jakov ustajući sa garniture na kojoj je ležao.

- Zdravo Jakson. - rekla je Elena.

- Jakov. - kratko sam je ispravila.

- Kao da je bitno,znaš da ne zna srpski baš najbolje. - rekao je Nikola.

- Hajde onda tebe da zovemo Nikolson. Šta bi rekao? - upitala sam.

- Pa to nije moje ime. - rekao je on.

Niko nas nije upoznao sa onom drugom devojkom. Ona je samo stajala kao da uopšte nije tu.

- Ovo je tvoja sestra? - rešila sam da se obratim Eleni.

- Jeste ali kao da nije. Ona nije tako super kao ja,ona ne zna uživati u život,ona kao da je boy. - rekla je ona upućujući podozrivi pogled svojoj sestri.

Moram priznati,devojka je sa Elenom delila samo crte lica,po izgledu,bila je sušta suprotnost. Široki,muški šorc i ogromna majica kratkih rukava činili su njenu odevnu kombinaciju koju je upotpunjavao crni kačket.

- Ja sam Sofija, kako se ti zoveš? - upitala sam.

- Džabe pitaš,ona ne znati srpski da priča. - odgovorila mi je Elena.

- Možeš li poći sa mnom na kratko? - upitala sam na engleskom.

Samo je klimnula glavom i krenula.

- Zovem se Dora. Razumem srpski ali oni ne razumeju mene. - rekla je ona.

- Zašto? U čemu je problem? - upitala sam.

- Za tatu i mamu posebno, Ela je perfect doughter. Ja,kad sam bila mala,bila sam debelo dete,puno debelo. Mama mi je stalno pravila dijete. To je dovelo do mog otuđenja od društva i porodice. Jednom sam čak popila punu šaku lekova,mislila sam da je to rešenje ali naravno nije. - ispričala je ona što na srpskom,što na engleskom ali sam je razumela.

- Koliko imaš godina? - upitala sam.

- Sledeći mesec punimo 16. - rekla je Dora.

- Punite? - upitala sam začuđeno.

- Da, mi smo twins mada to niko nikad ne bi rekao. Ela je poznata,ja nisam. - rekla je ona tužno.

- Šta? Misliš na tiktok? - upitala sam.

- Da. - rekla je ona.

- Šta ti voliš da radiš? - upitala sam.

- Pa... volim da pevam. - rekla je ona.

- To je divno,ja isto volim da pevam i sviram violinu već 12 godina. Hoćeš ovako,dođi kod mene sutra da snimamo covere i stavljamo na instagram. - iznela sam svoj predlog.

- Ali pevačica treba da bude lepa. - rekla je Dora.

- Dora,ti si lepa. U krajnjem slučaju,bitan je tvoj glas. Verovatno nisi čula za nju,ali ću ti pokazati jednu pevačicu. Izgledom je potpuno drugačija od svih drugih pevačica i njene pesme su nešto posebno. Zove se Marija Šerifović. - rekla sam i zagrlila je.

- Hvala Sofija, ti si pravi friend. - rekla je ona.