Crno i belo - život •završena•

47. deo

- Zdravo familijo Kostov! - u trenutku čujem Vukana koji viče pored nas.

- Šta se ti dereš? Nismo mi gluvi. - odgovori mu Jakov.

- Niste gluvi ali ste khm, khm malo zauzeti. - reče Vukan uz malo prenaglašenu mimiku.

- Ako vidiš da smo zauzeti, zašto si nas onda prekidao? - nervozno je upitao Jakov.

- Hej, eno mi Dorsi, hajde vidimo se posle škole. - rekla sam i brzo otišla, bilo mi je neprijatno u toj situaciji.

- Šta je to bilo juče? Da znaš da si me uplašila što mi nisi rekla. - počela je Dora čim smo se pozdravile.

- Nije za telefon a nismo mogle da se vidimo. - kratko sam odgovorila.

- Pa šta je? - uzvratila je ona.

- Naši su saznali za Jakova i mene. - odgovorila sam.

- What? - uzviknula je ona i stavila ruke preko usana.

Bile smo u školskom dvorištu i začulo se zvono. Trebalo je da uđemo. Ponedeljak. Prvi čas matematika, kontrolni. Može li gore?

- I sad ja treba da crknem od brige šta se desilo? - upitala je Dora dok smo išli ka kabinetu gde imamo matematiku.

- Ooo, evo je naša drugarica koja se ljubi sa bratom. Zanimljivo Nensi, je l' da? - pored nas su prošle Nevena i Biljana i ona je iskoristila priliku da mi to dobaci. Dora se brzinom svetlosti izbečila jer još nisam stigla da joj kažem za to.

- Ljubi se i ti sa Isom, ko ti brani? Taman ti je toliko brat koliko i meni Jakov. - odgovorila sam, uzela Doru za ruku i samo smo produžile.

- What? Gde je to tebe Jakov ljubio da je ona mogla da vidi? I još veće pitanje od toga je zašto ja to ne znam? - pitala je Dora dok smo ulazile u učionicu.

- Ispričaću ti sve, samo da prođe matematika. - rekla sam dok smo sedale na svoja mesta.

Smestile smo se i došla je profesorka. Spremila sam papir i olovku jer smo imali kontrolni.

- Kostov Sofija. - presekla sam se kad sam čula svoje ime.

- Tu sam. - kratko sam rekla.

- Dođi kod mene. - rekla je profesorka.

- Srećno! - rekla je Oli.

- Voroncova, šta gunđaš? - pitala je profesorka spuštajući naočare na vrh nosa.

- Pitala sam da li ima hemijsku? - pokušala je da se izvadi Oli.

- Uzmi ove papire i deli ih ovako. - rekla je profesorka pokazujući kojim redovima da delim.

- Sebi nemoj davati. - rekla je ona kad sam stigla do svog mesta.

- Zašto? - upitala sam tiho.

- Ti ćeš raditi kontrolni online kod mene na laptopu.  To je zapravo takmičenje i ja sam odlučila da stavim tebe kao našu predstavnicu. - rekla je ona.

Ovo mi se nije svidelo ali nisam smela ništa da kažem. Rekli su mi da je ona jedna od strožih profesora u školi.

- Profesorka, kad ću ja da radim ovaj kontrolni? - upitala sam na kraju časa.

- Radila si ga i biće ti upisana ocena. - rekla je ona.

- Bojim se da će se drugi iz odeljenja ljutiti na mene jer nisam radila kontrolni kao i ostali. - tiho sam rekla.

- Vidi, verovatno znam da su te svi već uplašili time kakva sam ja, da sam veštica i da im pijem krv na slamčicu. Ti si jedina imala 100 bodova na inicijalnom testu ne u svom odeljenju nego u celoj drugoj godini. Ako hoću, mogu sad da ti zaključimo pet za kraj godine. Ti si jako dobar matematičar i ne razmišljaj šta će ti drugi reći. Da, pokaži bratu malo neke stvari, nije baš sjajan. - rekla je ona, uzela kontrole i otišla.

- Ljudi, jeste li čuli da se ova ovde sveta matematičarka ispred škole ljubi sa bratom? - bila je to Biljana.

Na njenu nesreću, bila sam blizu nje i udarila sam joj šamar. Nikad, za svojih 16 godina nisam nikog udarila ali ovo je bilo previše. Ko je ona da pred dvadesetak ljudi govori sa kim sam se ja ljubila? To je moja stvar. A i ti Jakove, zar si morao baš na ulazu u školu? Zar si morao?