Oliver je došao po nas, sa njim su bili David i Aleksej.
- Ne razumem zašto nas vodiš na ručak, možemo i kod kuće ručati, crknut sam od škole. - protestvovao je Aleksej.
- Vidiš da moramo. - namršteno je rekao Jakov, David je samo ćutao.
Ubrzo smo stigli u taj restoran i otišli do stola u mirnom delu bašte da bismo mogli pričati.
- Deco, hteo sam sa vama da porazgovaram. Desilo se nešto krupno u mom životu a samim tim i u životima svih nas. - počeo je Oliver.
- Ćale, plašiš me! Šta ti je? - uzviknuo je Aleksej.
- Spremi se, sad ćeš čuti takvu novost. - dobacio je Jakov.
- Ti znaš? - pitao je Aleksej.
- Jakove, nemoj, dovoljno mu je teško i bez tvojih upadica. - pokušala sam da smirim situaciju.
- Hvala ti mila. Dakle,pre dva dana sam saznao da imam vanbračnu ćerku. Odmah da kažem, nisam prevario vašu majku. To je bilo pre nego što smo se mi upoznali. - rekao je Oliver dok su mu se dlanovi znojili.
- Da li mama zna? - pitao je David.
- Nisam joj rekao još. - rekao je Oliver.
- A kad misliš? Šta, nas ćeš da ostaviš i otići ćeš kod te žene i te tvoje ćerke? - uznemireno je govorio Aleksej.
- Aleksej, prvo se smiri. - rekao je Oliver.
- Neću da se smirim! Ja imam dve sestre , to su Sofi i Duda. Ta me ne interesuje! - i dalje je bio uznemiren Aleksej.
- Dobro je Aki. - sela sam pored njega i zagrlila ga.
Jakov nije progovorio ni reč ali sam primetila da isto kipi od besa. David je donekle bio smiren.
- Koliko ona ima godina? Gde živi? - upitao je David.
- Zove se Valeria, ima 25 godina i živi u Portorožu. Tačnije, trenutno je u Ljubljani, studira. - rekao je Oliver.
- Opa, morska šema! - uzviknuo je Jakov.
- Jakove! - uzviknula sam i stavila svoju ruku preko njegove.
- A kako si to saznao? - pitao je David.
- Javila mi se mejlom. - rekao je Oliver.
- Ja sam mislio da si ti pametan čovek kad ono ne. Sad da ti se javio neka iz Pakistana i kaže da je tvoja ćerka, ti bi verovao. - izbezumljeno je rekao Jakov prolazeći rukama kroz kosu.
- Jakove, nije lepo od tebe da me vređaš, toliko sam priseban i neću ti to dozvoliti. Poslala mi je fotografiju pisma koje joj je majka ostavila. Majka joj je preminula, imala je kancer. - objasnio je Oliver.
- Dobro, šta ti planiraš povodom svega toga? - pitao je David.
- Ne znam, nisam siguran. Devojka ne traži ništa od mene samo bi volela da me upozna. Mislio sam da za vikend odem u Ljubljanu. - rekao je Oliver.
- Što bi ti išao tamo? Ako hoće da te upozna, neka ona dođe u Beograd. - rekao je Jakov.
- Ona je studentkinja, nema novca. Ne mogu od nje tražiti da prelazi toliki put. Ja sam muško a i otac sam joj. - bio je iskren Oliver.
- Ja neću ovo da slušam, nisam više ni gladan. Ja odoh! - rekao je Aleksej ustavši sa stolice i krenuo. Ja sam krenula za njim a Jakov za mnom. David je ostao sa Oliverom.
YOU ARE READING
Crno i belo - život •završena•
RomanceŽivot nije crna rupa bez dna iako nam nekad tako izgleda. Život nije ni bela svila koja nas krasi iako bismo to voleli. Šta je onda život? Život je sve ono između crnog i belog. Kako život vidi šesnaestogodišnja devojka koja je osetila 'ukus' belo...