Poslednje zbogom 4.deo ✔

14. Ti si kukavica, Ameja

Na sve strane se sveli problemi. Italian, Abazova osveta, venčanje, ljubav do Alberta. Nisam znala na koju stranu da krenem. Ali moje misli je ubrzo u lončiće podelio Albert, koji je dan pre venčanja kasno uveče došao. Spavala sam. Ali kroz san mi nešto prođe. Budim se, i odlazim piti. Polako idem prema kuhinji, ali u dnevnom boravku osmotrim muškarca koji u poluseni sedi na fotelji. Iz latice uzimam nož i nasrnem na njega pre toga palim svetlo. On me hvata za ruke i izbija mi nož iz ruke. 

"Polako.. Gde bi sebi oprostila da me ubiješ? Smiri se, polako." Rekao je mirnim tonom.

"Alberte? Koji si ti manijak!" Povikala sam. 

On mi je rukom preko usta, zabranio pričati. "Ššš, nisam manijak. Ja sam zaljubljen ludak. Kako nisi do sada shvatila, a kao pametna si."

"Kako si ušao?"

"Misliš, da je bilo teško? Tamo vani su svi moji prijatelji, a ja imam ključ od kuće, a i ključ do tebe.."

Otmem mu se iz ruku. "Ti si bolestan, zaista." Kažem mu, jer ne znam drugačije komentirati njegovo činjenje. 

"Izleći me, ti si mi lek." Odgovara u polusmehu. 

"Izlazi iz ovih stopa!" Zapretim mu. "Šta uopće radiš ovde?"

"Tako je. Čekao sam da me pitaš." Pričao je dok se šetao po sobi kao u svojoj, a ja nemo gledala u njega kao ukovana. 

"Sanjao sam jednom pticu. Jedna žena me njenim imenom zvala. Kukavica beše. Pa sam razmišljao dugo.. Godinama sam razmišljao. Zašto kukavica? Ja? Nisam shvatio. Ali nakon dužeg vremena došao sam do jednog meni bitnog objašnjenja. To da ja nisam kukavica. Sličan toj ptici ne mogu biti. Zašto? Prebolno je kopati po vlastitoj nutrini na ovakav način. To rade kukavice koje nemaju drugi izlaz. A ti si uvek kopala. Treba imati hrabrosti da voliš nekoga. To je jak osećaj. Ne može voleti svatko. Istina, ljubav nije za kukavice za one koji svoj život temelje na strahu. Ti nikoga ne voliš. Nemaš snage. Nemaš hrabrosti. Ameja. Ti si kukavica. Samo one ne priznavaju sebi svoju slabost, a vide je u drugima. Kukavučki, zar ne?" Rekao je to tako staloženo.

"Mrzim te!" Kažem mu, a on se nasmeje. 

"Ne trudi se ni to osećati prema meni, da ti nije mnogo?" Namerno me izluđivao. 

"U pola noći mi se kao manijak uvučeš u kuću, predaješ mi ovde priče o kukavicama, pticama, tko zna o čemu.. Pa da li si ti normalan?"

Prilazi mi, i u obraz mi se nameće. "Došao sam da ti obećam da se nećeš udati. Zato se preterano ne trudi sutra."

"Ne budi budala Alberte, ne preti mi." Povičem. 

Nasmeje se široko, a ja na njegov osmeh padam. Osećam se kao u kavezu ne mogu, a tako bi da slobodno izletim iz njega prema njemu. I opet isto. Sklanja deo kose s mog obraza, ja se nešto mnogo i ne trudim da tu ruku sklonim sa sebe. 

"Nemoj da bude da ti nisam rekao." Ponovi, i opet se nasmeši.

Okreće se, i izlazi polako iz sobe. "Vrati se.. Vrati se..." Govorim u sebi. Zatvara vrata i odlazi. Odma krenem prema prozoru i gledam kada će izaći. Nema ga.

Onda kao grom na vrata ulazi i hvata me oko struka. Ludački me poljubi, a ne branim se. Njegovih dodira i poljubaca ostala sam željna. On me vrati u život. Uz njega osetim ubrzano kucanje srca i leptiriće u stomaku. Znala sam da će se vratiti. Osetila sam. Ja znam kako diše. Znam da nam srca kucaju istovremeno kao jedno. Kucaju kao jedno.. Srce moje.. Njegovo..

U trenu s njim postajem bezbrižna devojčica. S njim vatru palim. S njim gori ova moja zla duša. S njim zaboravim na tugu i bol. S njim dišem punim plućima. I uvek mi je davao taj osećaj. Osećaj slobode. Osećaj mira. Ne mrzim ga, samo se zavaravam. Lažem njega, lažem sebe. Ja ga volim. Volim ga više od sebe, više od života.

Bez reči odlazi, a vidim mu i bol i bes u očima. Oblači jaknu i krene. 

"Alberte.." Pozovem ga, i on se okreće prema meni i zazre mi se pravo u oči. "Ne dolazi više nikad." Kažem mu. 

Kiselo se nasmeje. "Pazi šta želiš, da ti se ne ostvari." Namigne mi. 

O Bože.. Zašto si mi se usidrio u srce i nećeš da me se kloniš? Kako sutra da u oči pogledam Adrianu? Čoveku čija žena trebam postati. Kako? Kako kada u svakom uglu vidim njega. Alberta. Šta da radim? Kako da uništim tri života jednim metkom? Zar moram? Zar se moram udati samo iz zahvalnosti? Inata? Jer je Adrian Zekin brat? Moram li zbog toga? Osećaj duga? Kakvog? Prema kome? Bože, uputi me na pravi put daj mi pameti i razuma. Daj mi strpljenja.