Kad je učenik spreman pojavi se i učitelj.
𝟰. 𝗱𝗲𝗼 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟯.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝘂𝘁 𝘂 𝗽𝗮𝗸𝗮𝗼 )
"Drhtiš uvek kad sam pored tebe, tvoje lice sve mi govori.. Zašto? Prokleta budi, budi uvek prokleta.."
Tiho...
Nakon nekoliko dana, Abaza puštaju iz bolnice. Sve vreme bile su u toku pripreme za venčanje. Abazu sam ponudila da boravi kod mene neko vreme, htela sam da mi bude blizu, i pristao je. Već smo sa sigurnošću tvrdili da je napad na Abaza bilo delo Italiana. Najgore je kad imaš neprijatelja kojeg nimalo ne poznaješa on o tebi zna sve jer te budno pratio sve vreme. Poslao mi je preteći snimak gde je snimao sve naše unapred urađene grobove te je naglasio da mene ostavlja za kraj. Bolesnik. Totalni stari bolesnik.
Kad sam se uputila na doručak, ugledala sam Delana kako jede sendvič na terasi. Uzela sam svoj doručak, i prisela pored.
"Znači nećeš odustati?" Upitao je.
"Od čega?" Pravim se da ne razumem.
"Amejaaa..." Razvukao je moje ime, nasmejala sam se. "Šta se smeješ? Neće ti biti smešno kad se desi katastrofa. Albert se ne šali." Tvrdio je.
"Delano, molim te ne preteruj. Alberta znam dovoljno dobro, neće on ništa."
Napravio je čudnu grimasu. "Dobro, nemoj reći da te nisam upozorio." Rekao je, i ustao.
"Zašto tako misliš?" Pitala sam ga, a on je zastao.
Okrenuo se prema meni i nageo se ka meni. "Bila si svedok jednom čoveku koji te voleo, znaš šta je uradio. Sada svedočiš Albertu i njegovoj ljubavi. Nemoj se iznenaditi kraju priče. On neće posegnuti na sebe, pitanje je tko će da plati."
Kad se krenuo podiči, hvatam ga za ruku."Opet spominješ Mrkija." Grubo mu se obratim.
On odmiće moju ruku."On je sad najmanje važan." Odgovara. "Od svega ovoga čula si samo to? Ne pravi se gluha da ne bi zaista ostala takva." Rekao je, i izašao.
Ostavio me u razmišljanju. Pogledom pratim njegov odlazak. Shvatila sam. Znam ja njegovu priču. Znam šta je hteo pisac reći. Ali ja se inatim. Do gde će me inat terati? Do kraja? Do smrti? Čije?
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Abaz se oporavljao kao što sam rekla, izašao je iz bolnice. Bio je poprilično dobro. Malo nakon Delanovog odlaska, zvao me upravo Abaz. Javljam se i ulazim s njim u širok razgovor koji prekida Zoran.
"Zorane, kako to upadaš?" Povičem na njega.
"Došao sam, jer moramo razgovarati." Rekao je, i stajao uzdignuto.
I dalje ga gledam, on ne odlazi. Šta je ovome liku pitam se. Abazu prekinem telefonski razgovor. "O čemu bi da ti razgovaraš?" Pitam ga ljuto.
"Ameja, postoji nešto što moram da ti kažem." Seo je pored mene, iako mu to nisam rekla ali šutela sam. Čekala sam da počne pričati. "Da.. I? Šta trebam znati?" Pitala sam, i kroz mene je prolazila neka struja.
"Ja tebe znam odavno. Još od dana kada je Mrki izašao iz zatvora."
"Da... Kako? Upoznali smo se mnogo vremena nakon toga kad te Mrki doveo." Rekla sam mu.
