Poslednje zbogom 4.deo ✔

29. Život je kao cigareta

( * * * )

"Poprilično sam siguran da vam suprug ni malo ne nedostaje s obzirom kako lepo uživate uz topal čaj ovde na ovom divnom dvorištu."
Začujem njegov osorni glas koji mi već u rano jutro diže živac iz pete.

"Gospodine inspektore, šta je vas donelo u moje društvo ovako rano?" Pitam ga dok ispijam svoj čaj i palim cigaretu, nadam se da ne poslednju.

"Mogu li vam se pridružiti?" Pita me kao ljubazno.

Udahnem duboko i kroz nozdrve ispustim zrak. "Ma možete." Teško pristanem.

Zapali on cigaretu. Gleda u cigaretu kako gori. "Vidite.. Život je kao cigareta. Gledaš ga kako prolazi, nestaje. Odjednom samo ugasi i gotovo je." Reće, i jako povuče dim.

"Slažem se. Onda te bace, pogaze nogom, završiš." Dodala sam.

"Vi to znate bolje od mene rekao bi.."

Nasmejem se. "Zašto tako mislite?"

"Da se ne varamo, oboje jako dobro znamo da vi jako dobro znate kako je cigaretama koje izgore, mnogo njih ste ugasili, jel tako?" Bahato mi se obratio pitanjem.

"Trebam li ovaj gest čitati između redova?" Pitam ga.

"Kako želite, bitno je da ste me shvatili ili ćete se i dalje praviti da ne pričamo istim jezikom?" Zanimalo ga.

"Budite direktni."

"Gde je vaš suprug?" Pitao je.

"Ne znam." Kratko odgovaram.

"Tvrd orah." Reće, i pogleda me.

"Loš pokušaj." Odgovaram.

"Drugačije ću vas pitati. Gde ste sakrili telo vašeg supruga?" Pitao je ozbiljno i bez da bi mignuo gledao u mene, a ja sam mu isti pogled vraćala, na njegovo pitanje ostala hladna bez emocije.

"Mora da se šalite?" Pitam.

"To je odgovor pitanjem? Nisam zadovoljan."

"Ni ja vašim pitanjima, kako se usuđujete da me pitate tako nešto?" Bila sam osornija.

"Siguran sam da imate vi veze s nestankom vašeg supruga, to ću dokazati. I ja ću biti taj poslednji inspektor koji će okončati Vaš prljavi put, pa kad bi mi ovaj slučaj bio poslednji." Rekao je sasvim sigurno.

"Ne tražite nevolje kod Boga, mogao bi vam ispuniti želju." Začuje se Albert koji stiže do nas.

"Vi to meni pretite?" Pitao ga je inspektor.

"Upozoravam!" Povikao je Albert.

"Ako vas sada uhapsim zbog vređanja na službenu osobu.."

"Bit će šta? Tko će ti verovati liku? Iz ovih stopa se kloni moje blizine, brojat ću do pet."

Inspektor ustaje tada. "Još ćemo se videti." Reće, i odlazi.

"Alberte, šta radiš to?" Pitam ga, i gledam za čovekom kako odlazi.

"Šta radim? Nervira me, njegov posao nije da svaki dan dolazi ovde, pomislit ću da dolazi zbog tebe, a ne zbog slučaja."

Zasmejem se.

"Šta je smešno?"

"Da nisi i na njega ljubomoran?" Pitam ga.