Sledeći dan kad sam se psihički oporavila i mogla da radim normalno, spremila sam se da idem u Italiju nakon dužeg vremena kako bi proverila posao. Sa mnom je naravno krenuo i Delano. Uz nas još neki ljudi.
Odsednemo u hotelu kao po običaju. Kad se vani smračilo, otišli smo kod Dragana, usput proverili punktove.
"Italianu.. Nisi znao da dolazim, kakav je ovo doček?" Pitala sam Dragana kad sam ugledala da pije pivo i gotivno uživa.
"Jesam znao sam, hteo sam da vidiš da nisam ni ja konj, moram malo nekada i odmarati." Reće u polusmehu.
Priseli smo do njega, ja i Delano. "I? Kako je?" Pitam u nadi da ću čuti dobre vesti napokon.
"I nije dobro. Prodaja se smanjila. Neki Italian prodaje kvalitetnije za manje. Duplo manje. Ne znam odakle se pojavio. Ali naši punktovi su prazni. Nitko ne dolazi, loše je." Rekao je i zapalio cigaretu.
"Tako znači. A gde je taj smrad?" Pitala sam ga.
"Tu blizu.. Ne znam ni kako je došao do mesta. Izgradio je punktove i eto."
"Nađi mi tog čoveka." Tražila sam od njega.
"Ameja.. Još nešto ima."
"Šta?" Zbunio me.
"Moraćeš malo pripaziti nadalje." Bacio mi je na sto novine.
"Šta je ovo?"
"Današnje vesti kod nas. Netko je propevao."
Uzela sam novine u ruke i citiram to što je pisalo:
"Italija je glavni punkt za narkotike u Evropi i novac stečen trgovinom drogom vlada tom zemljom, ocenjuje Italijanski dnevnik, ukazujući na audio-snimke na kojima mafija najvećeg narkodilera sa balkana xxxx zvanog Mrkija, već pokojnog vladara, čijom imperijom sada upravlja njegova udovica, stvara sumnju da su uveliko u svemu ovome poslu. Omladina kupuje drogu! Omladina umire! Ali mafija pomenutog ne miruje. Zbog nedostatka dokaza nitko jim ne može stati u kraj ali svet veruje u pravdu. Građani mesta u kojem se šire punktovi zahtevaju pravo na hapšenje u slučaju dobijanja dokaza. U demokratizaciji, navode da je realno stanje da zemlja sve dublje klizi u haos i da se nalazi na raskrsnici između demokratskih odnosa ili konačnog pretvaranja u mafijašku državu. Italija se prema dnevniku nalazi u dubokoj krizi usled više nedeljnih masovnih protesta. Jedan od razloga za velike proteste u Italiji jeste da se obustavi prodaja narkotika u državi zbog narko mafije koja vlada zemljom i pored šverca narkotika, predstavlja najvažniju privrednu granu Italije."
"Šta je ovo čoveče?" Pitala sam, i bacila novine na sto.
Delano je samo ustao i zapalio cigaretu.
"Netko nas je cinkao, ovo nije smelo izaći u javnost. Još rade punktovi?" Povikala sam.
"Da, rade.." Kaže Dragan.
"Istog momenta zatvori. Povlačimo se dok ne razmislim šta ćemo." Naredila sam.
Dragan je odma uzeo telefon, i uz dva poziva rešio.
"Šta će sada biti?" Pitao je Delano.
"Neko vreme nas nema Dragane, punktovi su do daljnjeg zatvoreni. Čekat ćemo tog Italiana, neka on bude jedini, da se okome na njega. Do tada.. Pokušat ću pronaći mesto za nove punktove."
"Dobro, ali teško ćeš pronaći.. Znaš da je ovo jedino..."
"Znam! Znam Dragane da je ovo najbolje mesto, ali šta da radimo? To je moja naredba! Ispoštuj!" Rekla sam mu, i naglo ustala.
"I da.. Taj Italian, kako si rekao.. Pronađi ga. Javi mi gde se nalazi." Pružila sam ruku u pozdrav.
"Srediću, ništa se ne sekiraj, ee da... Kad rešiš punktove dođi, boravit ćeš tamo neko vreme. Ne smemo riskirati. Italija je zlobna država." Rekla sam.
Dragan je klimao glavom.
"Kupimo se odavde, Delano." Rekla sam.
"Gde?" Pita.
"Šta gde, kući brate nego gde, osim ako ti se trune u zatvoru."
Vratili smo se. Bilo je rizično da nas tamo vide.
"Kako je to moguće? Šta misliš, tko nas je cinkao?" Pitao je Abaz nervozno hodajući po sobi.
"Ne znam, ali saznat ću!" Rekla sam oštro.
Abaz je surovo iskreno pogledao u mene. "Ameja, mislim da si svesna da smo izgubili 70% našeg prihoda i nadam se da znaš šta to znači."
"Znam. Znam da to znači propast i da će nam se na leđa okomiti svi koji čekaju našu robu, oni su naši kupci, a robe nemamo." Potvrdila sam.
"Svesna si da je ovo problem?" Pitao je ponovo.
"Ma daj Abaze šta hoćeš da kažeš, budi direktan?" Otvoreno sam pitala.
"Ne možeš sama, trebat će ti pomoć. Ovo ako se pročuje.."
"Od koga? Kakvu pomoć?" Zanimali su me detalji.
"Od Adriana traži nešto.. Posavetuj se..."
Prasnula sam u smeh. "Ti si lud. Njemu da se žalim? Nikada.. Ti meni ne veruješ?"
"Nije da ti ne verujem, ali ovo je nešto sasvim drugo."
"Misliš da nisam sposobna srediti ovo?" Unervozim se.
"Ameja ne budi tvrdoglava, sve će nas hapsiti samo zbog jedne greške."
"Greške neće biti ako nađemo cinkaroša. Tko bi žrtvovao živu glavu da mi je da znam.
Ne znam, ali znam jedno. Da punktovi ne smeju stajati, moramo ih predstaviti na drugo mesto. Osim ako ćeš za kusur prodavati na ulici.. Kao degenerik." Tvrdila sam.
Uzdahnuo je. "Ameja, dobro razmisli. Sad nije vreme za ponos. Traži savete, razmisli.. Sama ne možeš, a nas ionako ne slušaš. Uradi pametan potez." Tražio je od mene.
Tada tog trena usred našeg razgovora, Zoran je uleteo u sobu. "Ameja zvao je Dragan, tebe ne može dobiti, evo telefon." Predao mi je.
Javila sam se mu. Obavestio me da zna gde se nalazi taj Italian o kojem je pričao.
"Što zove Dragan? Nešto se desilo?" Pitao je Abaz.
"Ne, sve je u redu, zvao me zbog nekih informacija."
"Kakvih?"
Pogledala sam mrko nakon pitanja. "Nekih.. Nebitno." Nisam mu želela reći. Možda to nije bila ispravna odluka.
Abaz odlazi, i nakon njegovog odlaska odma pozovem Delana kojem saopćim da imam adresu i da ćemo otići kod tog tajanstvenog Italiana.
Delano je tvrdio da je bolje da odemo nakon zabave, tj. Adrianovog rođendana. Odma ako se vratimo mogli bi privući pažnju. Složila sam se.
Rođendan je svakako kucao na vrata.
ESTÁS LEYENDO
Poslednje zbogom 4.deo ✔
AcciónKad je učenik spreman pojavi se i učitelj. 𝟰. 𝗱𝗲𝗼 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟯.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝘂𝘁 𝘂 𝗽𝗮𝗸𝗮𝗼 ) "Drhtiš uvek kad sam pored tebe, tvoje lice sve mi govori.. Zašto? Prokleta budi, budi uvek prokleta.." Tiho...
