Kad je učenik spreman pojavi se i učitelj.
𝟰. 𝗱𝗲𝗼 𝗣𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗯𝗼𝗴𝗼𝗺 ( 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗮𝗸 𝟯.𝗱𝗲𝗹𝗮 𝗣𝘂𝘁 𝘂 𝗽𝗮𝗸𝗮𝗼 )
"Drhtiš uvek kad sam pored tebe, tvoje lice sve mi govori.. Zašto? Prokleta budi, budi uvek prokleta.."
Tiho...
Čekala sam da se vrati Albert i ostali. To se desilo mnogo kasnije od mog očekivanja.
"Kakav problem?" Pitala sam Abaza kada je ušao.
"Ne, sve je u redu." Odgovorio je.
"Dobro."
Albert ulazi za njima, sav prljav.
Osmehem se. "Hm.. Znači jedan problem manje."
Albert je malo nervozno gledao u mene.
"Šta je Alberte, nešto ti se ne dopada, čini mi se?"
To je uzeo, kao malo provokativo. "Tebi čovek ne može ugoditi, pitam se što li je tome tako?"
"Pa možda sam malo umorna od svega, šta misliš?" Obratim mu se.
"A ti? Ja nisam umoran od skupljanja leševa? Meni je to hobi je li?" Hladno je, i on rekao.
"Hobi.. To je navika, ne zovi to hobijem. A meni je moj hobi postao svakodnevica. Prokleta sam, i vi svi sa mnom." Odgovorila sam jasno.
"Odavno smo mi prokleti, Ameja, ali odustati se ne može. Idemo do kraja, kakav god nas kraj već čekao."
"Nisam ni rekla da ću odustati, samo se više neću boriti."
"Kakva je razlika, to je kukavičko bežanje od problema. Koliko takvih situacija je bilo pa evo, stisneš zube i prođe."
"Kukavički kažeš.. Svi smo mi kukavice na svoj način Alberte, svima se piše isti kraj."
"Napali su nas Italiani. Krenuo je da te ubije, zato je napao na dva mesta da bi ovde tebe dobio samu." Ubacio je Abaz u naš razgovor.
"Ali nije očekivao mog sina, jel tako?"
"Kiki nije trebao da uradi to."Albert je rekao.
"Nego šta si ti mislio? Da će Mrkijev sin samo tako stajati i gledati kako mu je u majku uperen pištolj?"Obratila sam se mu.
"Kiki je dete!"
"Kiki je moj sin, Kiki je Mrkijev sin, znalo se da će do ovoga kad tad doći. I evo to se desilo danas."
"Misliš da se Italiani neće svetiti?" Pita Abaz.
"Neka se osvete! Tu sam. Još uvek. Ali mog sina nitko neće taknuti, to se kunem svojim životom!" Tvrdila sam.
"Previše neprijatelja nam diše iza vrata Ameja, ne misli kako je sve ovo lako." Reće Albert.
"Tebi je nešto teško?"
"Želim da budeš spremna na gubitke u ovom ratu, ne misli da ćemo proći kao uvek. Netko će možda izgubiti glavu."
"Videćemo Alberte. Ništa se ne zna unapred. Videćemo."
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Ostatak noći nitko nije spavao. Razmišljali smo kako ćemo dalje. Albert je i dalje bio poprilično siguran oko Adriana. Govorio je, da je to »rešena« stvar, iako nam je policija upadala u kuću, inspektor istraživao slučaj, a Luče obećao rat. Uradit ćemo suprotno od onoga što žele. Žele da nas vide na dnu. No, to neću dozvoliti. Uzdignute glave ću hodati kao da sam najčistija osoba. Žele da mi vide pad, ali ja pasti neću. Proći ću ovo sve s ponosom, izaći ću kao pobednik, jer moram. Moram dokazati da ne nosim godinama epitet Mrkijeve žene i njegovog proizvoda bez razloga. Postoji razlog.
On je mene izabrao i znao je zašto. A život me je učinio surovom, tome ne smem podleći. Jedan Luče koji je ostao, neće me oboriti. I ako me sruši, ja ću se podići.
