Poslednje zbogom 4.deo ✔

8. Albert je moj doživotni ožiljak

"Ustani Ameja, traži te inspektor." Budio me Delano drugo jutro. Skočila sam iz kreveta, umila se na brzinu. Čekao me u dnevnom boravku.

"Šta vas je donelo ovako rano?" Bilo je moje prvo pitanje. 

"Dobar dan. Očito je duga noć iza vas, podne je, neki radimo već od jutra."

"Nisam niti gledala na sat, ne ustajem rano ako nemam obavezu." Kažem. 

"Da ste znali da ću doći, bili ustali ranije?" Upitao je. 

"Ne." Kratko, i brzo sam odgovorila. 

"Pa i mislio sam." Smeškao se. 

"Što ste došli gospodine inspektore?"

"Pročitao sam novine, smatram da imate probleme?" Bio je direktan. 

"Ja nemam probleme, a kada imam onda ih rešim." Rekla sam, i sela pored njega. 

"Ne sumnjam. Da li vodite poslove vašeg bivšeg supruga?"

Pogledam ga preko."Pokojnog supruga. Ne. On ih i dalje vodi."

"Ne razumem." Nije me shvatio. 

"Verujte, on i od gore brine da je sve na svom mestu." Bahato sam rekla. 

"A to.. Verujem, verujem. Vi i dalje poštujete njegove naredbe?" Priključio se u ludi razgovor. 

"Ja nemam nikakve naredbe."

"Vi naređujete dakle." Tvrdio je. 

"Mišo, šta hoćeš od mene?" Pitala sam ga direktno, i prestala biti kulturna i fina. 

"Jel i obično tako lako gubite živce?"

"Da, s ljudima tipa vas obično brzo izgubim volju za razgovor." Kažem.

"Znam da imate loša iskustva s inspektorima." Tvrdi on. 

"Vi se samo petljate u živote, a ne pokušavate ih razumeti." Govorila sam mu. 

"Dobro Ameja, još ćemo se videti."

"Misliš?" Pitam ga na polasku.

Osmehnuo se mi je. "Znam."

Mahnem mu kroz prozor, jer je uputio pogled prema gore kada je odlazio.
Kreten. Još će mi se on navući na glavu.

"Šta je hteo ovaj?" Zanimalo je Željka. 

"Kopa.. To nije dobro. Mogao bi tako kopati i na kraju iskopati previše." Mislila sam. 

"Ne brini Ameja, dok bude kopao naletit će na minu."

Osmehnula sam se. "Dat će bog Željko, dat će bog."

Nakon njegovog odlaska pozvala sam Adriana. Osećala sam da mu dugujem ispriku za sinoć, želela sam se odužiti. Pristao je. Rekao mi je da noćas dođem kod njega. Na polasku u sobu naletim na Delana. Želim ga mimoići, ali on me zaustavlja tako što me zadrži na hodniku.

"Izvini za juče."

"Navikla sam. Ali Delano nekad je i navika loša stvar. Pobrini se za sebe." Želela sam tu završiti razgovor, ali on je očito imao još da priča. 

"Lepo sam se izvinuo."

"I ja sam lepo rekla!" Osorno mu odgovaram. 

"Ne ponašaj se tako, Ameja." Tražio je od mene.