SAVRSENA ZENA

Prolog

Jace pojacam muziku na svom telefonu.
Bacim se u svoju udobnu stolicu gledajuci dole na grad.

-trebala bi pobeci sto dalje odavde. Mozda na neku planinu.

-ne lupaj gluposti sta cemo na planinu?

Pogledam ga podignutih obrva.

-ozbiljno? Sta ti mislis da radis na planini?

-vredjas me adame.

-molim te.

Ustane. Prekrsti svoje ruke na grudi.

-tako smotana bi samo poginula.

-kada ces prestati da mi unistavas raspolozenje?

-kada se budes setila.

Same mi oci odu da se preokrenu.

-nisam zaboravila nista.

-mmm..kako da ne.

Ispratim ga pogledom dok se vraca u stan. On nesto krije. Imam taj osecaj.

Bacim pogled na sijaj ovog grada.

-Prezali ti jer neko mora privi ti. Sve te moje zeli ti...

Mislim da tako ide.

Ugledam svoj odraz o staklena vrata terase. Krem svetlucava haljina savrseni klizi mojim oblinama.
Savrena. To sam ja ceo svoj zivot. Savrena zena.

Steta sto se niko ne zapita kako je to biti savrsen. Steta.

Zakoracim nazad u stan mog supruga adama.

-reko sam vam da me ne uznemiravate vise.

Oh divno opet se sa nekim svadja.
otvorim staklenu policu. Naspem sebi neko pice koje ima lepu boju i zestok miris.

-resi to kako znas i umes.

Opet nekom naredjuje.
Naslonim se na zid. Pratim ga pogled dok se seta gore dole.
Adam je malo visi od mene. Mozda ima 180 jedva.
Plav je i mogu slobodno reci kreten.
Zaista se ne secam razloga zasto sam se udala za nekog kao sto je on.

Trgnem se kada cujem zvono.
Dok se on raspravlja ja otvorim ulazna vrata.

Stanem kada ugledam crnog muskarca ispred sebe. I devojcicu malu cupsvu. Sa ogromnim plavim ocima.

-am...dobro vece?

Sta da im kazem?

-Grofica?

-da ja sam.

Muskarac pogleda na izmenicno dete i mene.

-mislim da bi trebalo da popricamo.

-u vezi cega?

-hava ko je to!

-ovaj...

Muskarac crnih ociju nakrivi glavu. Gledajuci me cudno.

-nemoj mi reci da si zaboravila sopstveno dete?

Srce mi odskoci na njegove reci.

-mama?

Oci mi skliznu da devojcicu crne kose i plavih ociju. Mojih ociju.

-zasto mi ne odgovoris kada te nesto pitam!...Tadija?

Okrenem se ka adamu. Jednako je iznensdjen kao i ja.

-sta ti radis ovde?

-sigurno ono sto ti ne radis. Zasto nisi reko Grofici istinu?

Okrenem se ka..tadiji?

-istinu?

-reko sam ti sta ce se desiti tvom detetu ako se pojavis na moja vrata!

-hah. Steta sto ja tebi nikada nisam reko sta ce se tebi desiti.

-ko si ti i o cemu on prica adame!

-draga nemoj da se nerviras. Sada ces sve saznati.

.
.
.

Krecemo.

Stvarno mi je zao sto sada nisam spremna za pricu iluzija.
Nadam se da ce vam se ova dopasti. ✌