SAVRSENA ZENA

23

Da je ljubav misao pa da te zauvek zaboravim.

Potrljam lice dok se vucem ka salonu.

-konacno. Tadija idemo na plazu?

-masa...sta kazes da prvo jedemo nesto?

Bacim se pored nje na kauc.

-jescemo.

-dobro. Gde su mi cigare. I jel neko porucio kafu?

-anastazija je porucila za tebe kafu.

-oke.

Zgrabim cigare sa stola.

-gde mi je dete?

-evo me!

Izadje iza neke ogromne biljke.

-dodji.

Skonim cigaretu u pikslu.

-vidi moj kupaci.

Plavi kupaci koji se sastoji os suknje i manje majice.

-kakav je to kupaci?

-ne svidja ti se?

-svidja mi se.

Iza have ugledam anastaziju u istom kupacu. Samo sto...njoj stoji seksi.
Dodjavola sta mi je.

Potresem glavom.

-mama ima isti!

-jako ste lepe.

Pohvali ih masa.

-dusice da uzemo torbu.

Hava i anastazija pakuju torbu. Usput se i igraju.
Presvucem se pa odemo na dorucak.

-sta zelis jesti?

-am...plazu?

Nasmejem se na havinu zelju.

-plazma i mleko za moju cerku.

-da gospodine.

-tajo ti si sef!

-de de nije to nista.

Da hvalim se.

-hocu i ja da budem sef!

-vidis to uvopse nije losa ideja.

Zapravo svo svoje imanje cu prepisati havi. Bice mali milioner. Zamisli je u zlatnom koritu punom zlata i novca. Sa sve krunom na glavi.

-hahaha.

Nasmejem se na glas i ako to nisam zeleo.

-sta je smesno.

Odmahnem rukom.
Porucim kafu i resim da uzivam ovaj dan.

Dok su se devojke igrale sa havom. Ja sam citao novine i izigravao sefa i ako se tako nikad nisam ponasao.

-tajo vreme je da te zakopamo!

-jos nisam umro.

Spustim naucare do pola nosa.

-izgledas smesno.

-hvala ti na iskrenosti duso.

-nema na cemu. Hajde sad zelim da te zakopam.

-zasto ne zakolas masu ili svoju majku.

-mama prica sa nekim ljudima a masa je otisla po sladoled.

-gde je tvoja majka?

-tamo vidis?

Okrenem se da bih video stidljivu Groficu sa 2 devojke i 3 momka u drustvu.
Oho gledaj kako se odmerava.

-mislim da je vreme da unistimo tim momcima namere.

-ha?

Podignem havu. Stavim cvike da izgledam seksi.
Havu prebacim iza vrata. Uhvatim je za noge.
Ona mene pocupa jer boze moj.

-ura!! Velika sam!

Lepo odsetam do njih.

-mama ja sam velika!

Eto zasto je ona moja devojcica. Kaze sve sto misli u pogresnom trenutku. Pogresan trenutak za Groficu. A savrsen za moju nameru. Ha.

-pazi da ne padnes hava.

-ides snama da me zakopa?

Pitam je.
Iznenadjena je sto sam stupio u komunikaciju sa njom.
Valjda se nije prepala.

-ovaj...

-imas dete?

Prvi kreten se javi.
Pogledam ga.

-a ti si?

-ovaj...

-idemo tadija.

Gromovi sevaju u mom telu cim me pogura za ledja da krenem.

-pa sacekaj da se upoznam sa momcima.

-tadija idemo.

Odustanem da im objasnim neke stvari. I resim da pustim da me zakopaju.

...

Budim se uz zvuk gitare.
Trljam lice dok se priblizavam zvuku.
Na terasi. Dok sunce izlazi.
Na jastuku je sedela i vukla zice svojim prstima.
Ne znam koliko je sati niti me zanima.
Oslonim se na okvir vrata slusajuci cime ce me sada dokreciti.

-nije ljubav to kad zanjom bol predugo traje ljubav je tek kad zauvek nedostaje....

Nikada sebi nisam mogao objasniti sta je gore. Slusati kako peva iz same duse. Ili gledati je dok pokusava zsustaviti svoje suze i secanja koja su ostala.

-kad se sunce s zemljom rastavi digni glavu dalje nastavi pusti suze nek se slivaju...

Pustila.
Nastavila je svirati bez glasa.
Pustila je i mene i sebe.
Ne znam vise ni sam ko je kriv. Niti me je briga.
Samo me boli to. Da joj ne mogu prici.

-kad ostaris sve zaboravis a ona ostane...

Nastavila je svirati drugu melodiju.

Mogao bih boze moj ovako zauvek.

-i ako nisi moja krv moja dusa si...

Oblizem suve usne.
Koza mi se jezi slusajuci je. Kada bi samo znala. Kada bi samo znala...

Nije vise ni bitno da li bi znala ili ne.
Ljubav kad boli. Boli u najgorim mukama.

-tadija.

Okrenem se ka masi.

-hava te trazi.

Iza masa ide hava gledajuci u svoju majku.
Prosla je i masu i mene.
Stala pored nje gledajuci negde daleko.

-moja dobra vest jedanajest.

Izvadim telefon iz djepa slikajuci ovaj ovaj momenat.

-idem po kafu.

Masa je reko bih pobegla.

Dugo smo bili tamo. Dugo sam stajao tamo. Posmatrao svoju porodicu.
Slusao raznu tuznu muziku.
Gledao kako je moglo biti gore.

Nisam zeleo da se ikad zavrsi. A zavrsilo se.

Kako se podigla. Okrenula. Videla da sam tu.
Tako je samo i prosla pored mene. Ko pored osobe koju mrzi.
Vrlo je to moguce.

Da me prezire sada nakon svega toga.

I ovo jutro sam svatio nesto.
Nisam ja svemoguc. Nisam ja od celika. Covek sam ko svi mi.
Ja takodje umem da placem gore nego bilo koje dete.

Sada sam ja bio to dete.
Jer nakon svih ovih uzasnih godina ja nju i dalje volim ko prvoga dana.
Onda kada sam to svatio.

I niko mi nece braniti da izbacim iz sebe ovo sto se kupi. I meni prokljuca.

Toliko me je zabolelo to sto je samo prosla pored da mogu fizicki da vrisnem od bola.

Tako je to druze moj kad volis.