SAVRSENA ZENA

24

Svi ti polomljeni tanjiri ce jednom nekom dokazati koliko ga volis.

-to je to vidimo se.

Mahnem masi pa sednem u taxi.
Vozili smo se kuci u tisini. Hava je spavala a i meni se spavalo.
Dusa mi je u nosu.

Otkljucava. Skljana se da udjem. Odmam u moju sobu. Spustim havu.

Skinem sa sebe suvisnu odecu pa joj se pridruzim. Da dan je ali koga briga. Mene vise nista nije briga. Apsolutno nista.

...

Vracam se iz radje sa 10 vrsta sladoleda jer. Jer moja secerna devojcica to zeli.

-stigao sam!

-jes! Sladoled.

Dam joj kesu pa se zaputim kuhinji po vode.

-nemoj da pojedes sve.

-sto?

-bolece te stomak.

-hm. Mogu dva?

Seta zamom ko pingvin.
Podignem je na sto.

-mozes dva.

-pusa!

Dozvolim joj da me poljubi u obraz.
Uspravim se da je potrazim pogled ali je ne vidim.

-gde ti je majka?

-otisla je.

Zagrcnem se u vodi.

-molim?

-ovaj...rekla je da je otisla.

-kuda hava?

Zasto mi se telo trese?

-ne znam.

I ona se uplasila. Nije valjda.

-ne sad anastazija.

Prorezim kroz zube. Pozovem je ali nista.

-zasto? Zasto sad?

-tajo...mama ce se vratiti?

Zagledam se u njene plave oci.

-ne znam.

Ne umem je lagati.

-ali...moja mama.

-dodjavola anastazija.

Cekali smo.
Ne bolje receno ludeo sam.
Setao sam satima gore dole. Cekajuci da prodje 24 sata kako bih prijavio nestanak.

Ali nisam mogao da cekam 24 sata. Pozvao sam masu da pazi havu. Otisao sam da lutam beogradom celu noc da bih je nasao. Naravno da nisam.

Onda sam se vratio kuci i trazio njena dokumenta. Bili su ovde. Odeca je ovde. Pa gde je onda?

Ta noc mi je prosla u pusenju kraj prozora cekajuci da se vrsti.
Nije.

Umorno kuvam ko zna koju kafu po redu.
Pogledam na sat 9:23.

-gde si dodjavola.

Potrljam celo kada se zacuje zvono. Namrsteno odem da otvorim.

Stanem gledajuci u nju.

-gde si bila?

-ovaj...

-nije me briga koliko te je strah! Lepo mi reci gde si bila jer anastazija celu noc sam te trazio! Celu jebenu noc!

-sta se desava...anastazija?

Okrenem se ka masi.

-vodi havu na par sati.

-idem.

Sacekam da hava ode sa masom kako bi mogao lepo da pricam.

-govori.

Izuje se i stane dok ja sedim i pijem kafu. Odmah zalalim.

-bila sam kod mojih.

-sta me briga! Nije me briga! Zasto se nisi javila na jebeni telefon!

-nemoj da se deres molim te.

-e pa ima da se derem! Stvorila si od mene cudoviste! Nikada glas nisam digao na tebe da bi me se plasila evo ti razlog da me se bojih anastazija!

-ja..

-ne! Ja sad pricam. Sa kojim prokletim pravom plasis moju devojcicu!

-ona je i moja!

-ne interesuje me! Zasto joj nisi rekla gde ides! I zasto meni nisi rekla!

-zato sto ne razgovaras samom vec 6 meseci tadija!

-kako da razgovaram sa tobom kada me se bojis! Kako kada me ocima ne mozes videti!

-bojim se zato sto me mrzis!

Krenem nesto da kazem kada mi mozak registrira sta je rekla.

-sta si rekla?

Ohadne.

-mrzis me tadija.

Popijem onu kafu do kraja.

-isusa mi hrista ako si ti normalna...ko te bre mrzi! Ko! Ja te mozda mrzim?!

Ustanem.

-od kako si usla u moj zivot. Od tog dana mi ne napustas jebenu glavu! Uselila si se tamo i ti mi kazes da te mrzim!

-sta?

-stvarno mislis da bih te pustio nakon svega opet u svoj zivot? Da bih cutao ovde mesecima sa tobom da te mrzim!

-ali ja...

-ti si idijot! Ja sam idijot! Na sve to imamo dete zajedno! Pored svega toga cu se roknuti ovde sad pred tobom jer si mi popila mozak na slamcicu!

-sta dodjavola pricas ti!

Odahnem.
Okrenem se i zgrabim sve tanjire koji su do mene.
Lepo ih slupam o pod.

-prokleto sam noc proveo trazeci te! Dakle ja te volim anastazija!

Posto joj to ocigledno nije doslo do mozga. Dohvatim sve case.

-kada ces vise svatiti da me koza pece jer nisu tu!

-dohvatim lonac koji izbacim kroz prozor.

-kada ce se vise ova prica zavrsiti! Jer ja vise ne mogu bez tebe!

Vazu slupam.
Porusim sve napernice sa stola.
I posljednu svoju omiljenu solju za kafu polomim.

-da li ti je sad jasno Grofice?  Da neces mozda jos nesto da slupam!

-ne...ne...

Sklanja ruke sa usiju.

Odahnem pa se oslonim na zid.

-idi. Idi djavolu vise.

-sta?

-idi hajde idi.
Nemoj da budes ovde ako me se plasis. Jer.

Pogledam je. Covece previse sam iscrpljen od svega.

-ne mogu vise da zivim pod istim krovom ako nisi moja. Ako ne mogu da te volim. Ne mogu ja vise ovako. Lepo se pokupi i put pod noge. Ajde.

Spustim glavu izmedju kolena.
stvarno ne mogu ja vise ovako...
Nesto se probudilo u meni kada sam ugledao braon pramen kako pada pred mojim ocima.
Osetim ruke na svojim obrazima i jak udar o zid.
Bacila mi se u zagrljaj pritiskajuci svoje usne na moje.

Nije li mi dah nesto?

Snazno me zagrki krijuci svoju glavu da je ne vidim.

-ha? Sta ovo bi?

Odgovor na svoje pitanje nisam dobio. Ali se nisam ni pomerio.

Ostao sam tako satima slusajuci melodiju koju ili svira ili peva sa sve polomljenim sudjem oko nas.