SAVRSENA ZENA

11

Sve bi bilo lakse da ne postojis.

Lezim na podu do klavira. Cujem i dalje taj glas koji mi peva.
Hava mi spava na grudima a ja samo nemo gledam u plafon.

Pevam tu pesmu koju mi je cesto pevala. Pitam se stalo zasto.
Zasto se ovo desilo.

Osecam se tako jadno jer nemam snage na drugaciji nacin da vadim bol sem da mi tece slana tecnost niz obraze.

Vristim unutar sebe i lomim sve u svojoj glavi jer ja znam.

Dok mene ovde boli ona je tamo negde srecna. Puna zivota. Ni ne zna ko sam. Ne zna za ovo stvorenje koje mi je ostavila u amanet. Sa svim njenim stvarima.

Negde pred zoru ostavim havu da spava. Nadjem boje u kutiji.
Skonim policu sa knjigama i resim da naslikam svoju bol.

Osecam se kao decak dok blisem obraze laktom.
Slikam i kukam.

Ja takodje ko i svi vi imam dusu. I mene boli. I mene peku te suze.

Padne na pod opet gledajuci u neku tacku. Cim zatvorim oci tu je.
Osecam je.
Vidim njene oci cujem njen glas.

I ne vredi ne mogu sebi objasniti sta se dogidilo. Sta je to sto je nateralo da ode?

Mrzim sebe jer sam se opustio. Predo se tada kada sam trebao biti najoprezniji. Samo lud covek zeni devojku koju poznaje svega 2 meseca.
Ali ne mogu preci preko toga da u tom trenu kada je vreme stalo kada sam skroz spustio gard verovao joj na svaku jebenu rec. Da sam voleo kao sto nikada vise necu.

Rado bi sada sedeo u mraku plakao i pusio. Mrzeo ceo svet prokljinjao zenski rod i na kraju se drogirao.
Ali ne mogu.

Ne mogu jer ja imam za sta da stanem na noge. Za sta da se razbudim i idem napred.
Dokaz moje ljubavi je devojcica od svega dva ipo meseca.
Za koju ja moram da se brinem. Nije mi moranje ali ona je moja i volim je vise nego bilo sta na ovom svetu.

-zato boze zakljinjem se da cu je zastiti zlih ljudi koliko je to u mojoj moci.

Podigao sam se iz blata.
Svakoga dana zavrsavao zid.
Slikao kada mi je tesko. A tesko bi mi bilo kada god hava zaspi sto je jako cesto.
Imao sam slobodno vreme. I zato i jesam zavrsio taj zid za svega 2 nedelje.
Izgledala je isto. Izgledala je savrseno.

Kako bi meseci prolazili tako bih pokazivao havi taj zid u nasoj sobi. Sve do trena kada nije rekla.

-ma...ma.

I tu se moje srce prelomilo. Um mi je bio u haosu. Nikada mi pre nije bilo toliko tesko. Zato sto izgleda isto. Ima te oci. Te iste oci kada pogledam sve mi stane.
Stane krv u mojim zilama i ne mogu da disem.

Cesto se pitam hoce li nas se ikada setiti?
Kada god zazvoni zvono na vratima ponadam to je mozda moja anastazija. Mozda me se setila.

Ali ne uglavnom je to masa. Devojka koju sam zaposlio da mi pomaza oko have i posla.
Otvorio sam hotel. Kako je u grckoj to postao jako poznat hotel. Morao sam cesto da navracam. Ali nikada previse jer nedostaje mi moja secerna devojcica bez koje vise svoj zivot ne mogu da zamislim.

I tako dosao je i prvi rodjendan. Iskreno vise sam bio slomljen nego srecan ali sam izdrzao zbog nje. Trebala je da bude tu. Pored nje na njen prvi rodjendan ali nije.

Vrlo brzo je dosao i drugi.
Eh onda je tecno pocela da brblja.
Obozavam kada mi nesto prica po pola sata sva ozbiljna ni ne mareci sto je vise posmatram nego slusam.
Tako joj slici.

Pomislio bi svaki put kada bi mi se osmehnula sa njena prva 3 zuba.

Onda sam prvi put poceo da pravim zvezdice. Od plazme i rastopljene cokolade na stapice i sarene mrvice.
Sve za nju.

A onda je i prohodala.
I tada sam vise bio slonljen nego veseo.
Ni tada nije bila tu. Kada je prvi put stala na svoje noge.

Onda smo se igrali loptom.
Tacno je talentovana na mene. To mogu ponosno da kazem kao svaki otac.

Prvi put na moru u grcku.
Tada su me zene salecale. Ja u sorcu ona iza mog vrata i setnja pored mora jer mozda vidi ribicu.

Ja kao otac sam jako popustljiv. Sve joj moram ispuniti.
Tako sam i privuko masu cura koje su samo zelele da i njihovi momci ili buduci momci vole decu ko ja.

A meni je u glavi bilo samo ako ona nije tu ne treba mi ni jedna druga.

Jesen.
Jesen je bila narandjasta.
Hvatanje listova je stvarno bilo naporno.
Tera me da uhvatim najmanji. U moru svih drugih. Ali uhvatio sam ga. Da da ponosan sam na sebe samo da se zna.

I onda sam resio da je upoznam sa majkom jer ovo zaista vise nije imalo smisla. Svako jutro i svaku noc bi pricala sa zidom.
To je moja greska i morao sam je ispraviti.
Zato sam uz tezah kamen na dusi spakovao nase stvsri i otisao za rusio.
Uzecu puno starateljstvo. I to je to vrsticu se i nastaviti sa svojim zivotom ma koliko to meni tesko padalo.

-i ostalo znas.

Skrenem pogled da je ne gledam dok se gusi u sopstvenim suzama.
Nije mi zao.
Ja sam se gusio u snovima.

-tako mi je zao.

Zao joj je.

-i meni je. Sve je moglo biti drugacije. Ocekujem te na sudu kada budes potpisala puno starateljstvo meni.

-ja...nisam bila tu.

Ostavim je da se isplace. Ona vise nije moja briga i ako mi srce kuca neverovatno brzo sto ne mogu podeliti njen bol. Da moj nije imao ko da podeli a njen ima.
samo...sve sto sam preziveo bez nje mi ne daje za pravo da delim vise nista jer ni dan danas ne znam zasto me je napustila.