SAVRSENA ZENA

18

Srce mi je ostalo tamo negde na putu da te zaboravim.

-dobro jutro.

Jos jedno jutro ovde sa njom. I jos jedno da se setim da je i dalje tu.

-jutro.

Dobro nije.
Tacno cu se roknuti negde jer ovo zaista postaje nepodnosljivo.

-tajo zvala je baka!

Uzmem telefon od have.

-secer moj.

Podignem je i poljubim u te mekane obraze.

-molim majko?

Javim se predsednici.

-kad si mislio da mi javis?

-sta da ti javim.

-da je anastazija kod tebe.

Pogledam anastaziju koja sklanja sa stola.

-zaboravio sam skroz na to.

-uslikani ste pred tvojom zgradom.
Kazu da se opet vidjas sa bivsom devojkom.

-opet su poceli da guraju nos u moj zivot.

-znam da te nije briga za novinare.
Ali sta se desilo opet tadija?

-jao...

Sednem na stolicu.

-nista posebno. Hava zeli da anastazija bude ovde. A ja sam joj ispunio zelju.

Pustim devojcicu na pod kod svojih medveda. Ali se docepam piksle i cugara.

-dezi tamo devojku na silu?

-nije na silu. Ovde je jer zeli biti ovde.

Valjda.

-hm...ja se necu mesati kao sto se nikad nisam mesala tadija. Ali sad imas dete pazi malo sta radis.

-oke.

-ocekujem vas za svoj rodjendan.

Tako je njen rosjendan.

-doci cu mama.

-u redu idem sam. Imam bitan sastanak.

-oke.

Prekinem vezu pa se zaljuljam u stolici.
Vidi ti nju.
Kosa joj je svetlila nego sto je bila.
I nosi istu onu majicu od pre 4 godine.

-nije li to moja majica anastazija?

Ni svestan nisam bio sta sam reko.
Stane sa brisanjem stola
zatrepce na mene.

-ovaj...samo dok ne stigne moja odeca.

-nije bitno samo mi se ucinilo...

-da to je ta majica tadija.

Zacutim.
Ujedem se za jezik. Pa naravno ona se seca.

-gde mi je majica boze.

-sta to radis! Sve si pobacao na pod!

-sta se deres zenska glavo....nema mi majice.

-koja majica?

-ona bela.

-hm...ova?

Prestanem da prevrcem po odmaru. Pogledam u nju.

-a tu je...zasto nosis moju omiljenu majicu.

Prekrsti ruke na grudi.

-zato sto mogu.

-ko ti je reko da mozes?